Izjava nedelje
„Naši studenti moraju da imeju ‘bols’.“
Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik, na otvaranju Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata u Kragujevcu ("Gazeta")
Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik, na otvaranju Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata u Kragujevcu ("Gazeta")
Mišković bi, kad je već dozvolio sebi taj luksuz da uđe u politički obračun, najpametnije uradio da prihvati priliku koju mu pruža rad skupštinskog anketnog odbora. Pare ne može da izgubi, a može da popravi javnu sliku o sebi
Pravo pitanje nije, međutim, ko će Mušarafa naslediti, već kako će njegovi naslednici rešavati mnogo teže probleme nego što je podela političkih uloga, kao što je eskalacija verskog ekstremizma koja nagriza zemlju. Odgovor na to kako zaustaviti talas nasilja koje se Pakistanom šire kao požar nema nijedan od trenutno glavnih igrača na političkoj sceni
Da li će radikali na predstojećim izborima imati koristi od početka suđenja Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu
U ozbiljnim državama glavna rasprava o politici vodi se preko budžetske politike. U nas mu to dođe kao neka mitska Alajbegova slama, kao nešto tuđe što se ne tiče nas, već se tiče isključivo guvernera Radovana Jelašića, osuđenog na mađarsku poslovičnu kletvu – evo ti ništa i drži ga dobro
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
Najveći protesti u Gruziji nakon "revolucije ruža" okrenuli su bivše simpatizere prozapadnog predsednika Mihaila Sakašvilija protiv njega samog. Akcija opozicije pod nazivom "Gruzija bez Sakašvilija" podrazumevala je razne performanse, na primer nošenje vešala sa ružom i fotografijom gruzijskog predsednika, čime su demonstranti na pomalo morbidan način pokazali postrevolucionarno raspoloženje
Dogovor oko predsedničkih izbora nije odmakao daleko od svađe o predsedničkim izborima. Vladajuća koalicija je ponovo pokazala instinkt samoodržanja i to je ono što valja pozdraviti – politika koja nije racionalna loša je politika
Na predsedničkim izborima u Argentini pobedila je "La Reina", kraljica u cvetnoj haljini, bivša prva dama i senatorka, elegantna botox lady, Kristina Fernandez Kirhner
Srbiji nedostaje konsenzus o prioritetima spoljne politike, koji bi umanjio značaj traženja boljih institucionalnih rešenja od sadašnjih, ali ne bi bio potpuna zamena za njih
Izvođenje nekadašnjeg predsednika pred sud trebalo bi da dokaže ko je zapravo bio Fudžimori
Vrednosti koje su u odluku utkane, kako je to zapisao Gejr Lundestad, dugogodišnji direktor Nobelovog instituta u Oslu, treba čitati kao "norvešku verziju zapadnog liberalnog internacionalizma". Njihova odluka po pravilu ima i težinu presude, jer menja mirovnu paradigmu. A ima već nekoliko godina kako odluke Nobelovog komiteta u Oslu odskaču od uvreženih predstava o ratu i miru
"Današnja vrednost Telekoma je preko četiri milijarde evra i tim parama se mogu srediti bolnice i škole, i omogućiti građanima kvalitetniji život. Valjda je to važnije od pitanja liberalizacije"
U čemu je razlika između gradonačelnice Novog Sada i drugih radikalskih čelnika, osim u činjenici da je ona uspela na izborima?
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da trenutno postoji pet potencijalnih "naslednika" na njegovo predsedničko mesto. Jedan od njih mogao bi biti novoimenovani premijer Ruske Federacije Viktor Zubkov
Iako u Srbiji ima više od 300 registrovanih partija, svega nekoliko najupornijih pokazuje znake života i u vremenu kad ne traje izborna kampanja. Najčešće je reč o partijama koje su, za razliku od parlamentarnih, nešto sreće ipak imale na lokalnim ili pokrajinskim izborima
Izreka koja kaže da nije sramota pasti nego ne ustati, mogla bi da se primeni i na našu košarku, posramljenu i poniženu u Granadi, ali ne sa (uvek) istim ljudima i odavno prevaziđenim organizacionim šablonima
Dok je ukrajinska predizborna politička scena gotovo jednako podeljena između "narandžastih" i "proruskih" snaga, liberalna demokratija u Kazahstanu pretvorila se – kao u vreme Sovjetskog Saveza – u jednopartijski sistem
U sređenijim zemljama, lokalni su izbori komunalno pitanje. Tako je posle 2000. trebalo da bude i ovde. Kad ono, Srbija u međuvremenu ponovo postade zaguljeni Globalni Igrač
Već tokom ove jeseni, zapravo, trebalo bi nadoknaditi ne samo prolećnih sto dana formiranja nove vlade nego i sto letnjih prvih dana njenog formalnog ustrojenja, a Božidar Đelić misli i na prethodne dve godine kada je, po njegovim rečima, prethodna vladina ekipa zakočila politiku ekonomskih reformi
Kad se pogledaju tri glavna elementa državne politike (Kosovo, tj. državna celovitost, evrointegracije, Hag), sto dana posle formiranja vlade situacija je povoljnija nego pre njenog formiranja, a jednačina – komplikovanija
Bez obzira na rezultat DSS-a, Vojislav Koštunica se već sedam godina u različitim formama održava na vlasti, kao jedini kontinuitet petoktobarskih promena, ako u kontinuitet ne računamo i neuspele pokušaje srpskih radikala da se dočepaju bilo kojeg važnijeg segmenta vlasti od onog koji je Maja Gojković izborila u Novom Sadu
Saga o Benkroftovima, koji su bili nepoznanica i zaposlenima u medijima koje su posedovali sve dok se nisu našli u središtu pažnje ovog leta, nesumnjivo pruža prvoklasan materijal za neku sapunicu ili makar knjigu. Mardok, u čijem se vlasništvu osim londonskog "Tajmsa" nalazi više tabloida, te TV stanica Foks, istoimeni filmski studio i izdavačka kuća "Harper Kolins", može im i u tome pomoći, pod uslovom da požele da prodaju prava za svoju priču. Sva je prilika, međutim, da će se Benkroftovi vratiti u anonimnost iz koje su nakratko izronili. Mnogo je veća zagonetka sam Mardok, čije je poslovno umeće u potpunosti došlo do izražaja tokom ovog manevra
Pre samo nekoliko godina, teško da bi neko Vojislava Koštunicu, uvek ozbiljnog i ne previše socijabilnog pravnika sa Dorćola, povezao sa smotrom trubača i njenim pratećim pojavama. Uz pomoć pravila političkog marketinga, čovek koji je obećao da ga vlast neće promeniti, danas ostavlja sasvim drugačiju sliku o sebi