Političari bi trebalo da ukažu na lošu jednakost danas i bolju državu zamisle kao onu u kojoj ljudi mogu da budu različiti bez straha. Nametati da je crnac isto što i belac, premda očigledno nije, znači u tajnosti i dalje biti nepošten prema njemu
Čovek koji je nudio nadu i promene Americi ubijenoj u pojam nakon dva mandata Džordža Buša mlađeg, 20. januara iduće godine predaće Ovalni ofis predsedniku koji je sopstvena obećanja o promenama dobrim delom temeljio na eliminisanju onoga što Obama upisuje kao postignuće
Da je ovo normalna država, s normalnom političkom scenom i društvenim okruženjem, Marijan Rističević bi mirno orao svoje njive i zabavljao komšiluk. Ovako, njemu je uspelo da bez ikakvog znanog političkog programa, bez ikakve znane političke ideje – samo na bezobrazluku, primitivizmu i zabavljačkom elementu – izgradi političku karijeru i sebi obezbedi više nego pristojnu mesečnu apanažu
Zašto ne mogu i neću da glasam za Vuka Jeremića, ko god da bude stajao na drugoj strani
"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"
Kako je zemlji koja je manje od pedeset godina nakon atentata na Martina Lutera Kinga izglasala crnog predsednika, uspelo da na čelo dovede rasistu i šovinistu, koji poriče da postoji globalno zagrevanje
Prvih dana posle pobede Tramp je pokazao svoje razumno, učtivo i pomirljivo lice. Uprkos tome ostaje strah od politički neukog predsednika koji je na vlast došao obećavajući šakom i kapom kule i gradove i zid na granici sa Meksikom
Novi predsednik Bugarske je general Rumen Radev koga zapadni mediji nazivaju "mini-Trampom bliskim Putinu" i strahuju da Sofija nakon vanrednih parlamentarnih izbora ne uđe u "rusku orbitu"
Izborna bitka između Hilari Klinton i Donalda Trampa promenila je Sjedinjene Američke Države. Pomerene su granice političke korektnosti, zemlja nije bila toliko podeljena još od građanskog rata. Bilo da se u trenutku kada čitate ovaj tekst za selidbu u Belu kuću spremaju šovinistički, rasistički klovn" Tramp ili "licemerna, lažljiva" Klintonova, Americi predstoji period preispitivanja. Na kraju, 45. predsednik SAD postao je Donald Tramp
Vrh republikanske stranke pustio je Donalda Trampa niz vodu. Po principu "daj da se spase šta se još spasti može", fokus republikanaca je preusmeren na izbore za Kongres
"Nema potrebe da objašnjavam koliko je apsurdno i licemerno kada premijer, čija vlada svake godine dobija samo od EU oko 200 miliona evra pomoći, nekoga iz civilnog društva optužuje da je strani plaćenik. Građanski front poseduje oružje protiv ovakve prljave medijske kampanje, a to je humor"
Dok su opozicione stranke zabavljene preživljavanjem, neki građani se iz protesta u protest u sve većem broju pridružuju Inicijativi "Ne da(vi)mo Beograd", tražeći alternativu. Baš zato što više ništa i ne očekuju od stranaka kojima su na poslednjim izborima dali svoj glas upravo da bi te iste stranke još jednom – preživele, a rukovodstva stranaka po ko zna koji put prokockala njihovo poverenje baveći se sobom umesto društvom
Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena
"Treba gledati s vedrije strane", kaže za "Vreme" jedan sedi demokrata s Čukarice na Pajtićevu opasku kako će "Šule, Kena i Balša" da vode stranku: "Pa, u borbi protiv Vučića nam i nisu potrebni doktori nauka i panonski mornari. Znate kako je, s gospodom gospodski, s fukarom – fukarski"
U Sjedinjenim Američkim Državama raste rasna napetost. Pitanje je koliko će to uticati na izbore
Političari na vlasti uveravaju nas eufemizmima da je situacija bolja no što jeste, ublažavajući nevolje i ulepšavajući stvarnost. Zato je važno da se razlikuje retorizam i verbalizam od realizma, a virtuelna stvarnost od postojeće
Osip koji vlast dobija na mogućnost da se zaštitnik građana kandiduje na predsedničkim izborima, čini od nje najpoželjnijeg učesnika svakog srpskog TV rijalitija
Kada je ove godine Šešelj ponovo uveo radikale u Skupštinu, bilo je onih koji su se pobojali da slede vremena kad ćemo glasati za Vučića kao za "manje zlo" jer nam preti šešeljizacija Srbije. Kao da niko nije primetio da nam se šešeljizacija već dogodila, samo što se drugačije zove
Predsednički kandidat republikanaca malo je stišao zapaljivu retoriku usmerenu protiv ilegalnih imigranata. Ipak, njegova ciljna grupa su belci uplašeni za svoju budućnost koju im "kradu" nepoželjni došljaci koji im otimaju radna mesta, diluju drogu i spremaju terorističke napade
U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat
Kandidatura Donalda Trampa za mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država zvanično je potvrđena u Republikanskoj partiji. U toku je konvencija demokrata, koji nemaju drugog izbora osim da ozvaniče kandidaturu Hilari Klinton. No, i Tramp i Klinton imaju žestoku opoziciju u sopstvenim redovima
Poslednji u nizu terorističkih napada produbio je podele u francuskom društvu, u koje se uvukao osećaj bespomoćnosti i straha na kome jača desnica
Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...
Neko od odraslih bi morao da objasni mandataru da je on samo jedan od aktera političke scene, a ne statično središte sistema
Hilari Klinton i Donald Tramp vode mrtvu trku oko toga ko je manje popularan. Oko šezdeset odsto Amerikanaca ih ne voli, ili ih čak mrzi
Kako je jedno unutarstranačko pitanje dovelo u pitanje sudbinu Velike Britanije i Evropske unije
