Izbori su protekli u atmosferi punoj tenzija ocenjuje CRTA. U Beogradu prve lista Aleksandra Vučića, druga Vladete Jankovića. CRTA poziva građane da iskoriste svoje pravo i prijave nepravilnosti na izborima
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) objavio je konačne rezultate jučerašnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji. Lista SNS-a osvojila je 42.9 odsto glasova, dok je druga Ujedinjena opozicija Srbije sa 13.5 odsto. Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu sa 58.5 odsto glasova, a Ponoš je kao drugoplasirani osvojio 18.3 odsto
Pobednici na parlamentarnim i predsedničkim izborma su poznati i očekivani. Srž ovog izbornog ciklusa je, međutim, Beograd u kome se zbog navale u poslednjem satu pred zatvaranje izbornih mesta glasalo i posle 22 časa. Ni jedna partija se u izbornoj noći nije izjašnjavala o rezultatima u Beogradu, jer bi to mogao da bude povod za obračun na ulici. Članovi Republičke izborne komisije su se za to vreme zavukli u mišju rupu, a zgradu su čuvale policijske snage
Do 14 sati u Srbiji je na parlamentarnim izborima, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), glasalo 29,8 odsto birača. Na biračkim mestima primetne su velike gužve, a proces ide sporo zbog glasanja na više na nivoa. Izlaznost je ipak nešto veća u odnosu na ranije izborne procese. Uprkos velikim gužvama na biračkim mestima, RIK kaže da je nešto manji broj građana do sada izašao na izbore u glavnom gradu
Ne zna se ko se na koga više ugladao, ali se valja dobro zagledati da se između mađarskog i srpskog vladara uoče razlike: u samovlašću, korumpiranosti, klijentelizmu, putinougodnsti, stavljanju brnjice na medije; u ururušavanju državnih institucija, negovanju sopstvenog kulta ličnosti i uopšte u svemu, što je suprotno demokratskim standardima. Jedan drugome su pouzdan oslonac i na izborima koje obojica moraju da preguraju 3. aprila
Dobro je poznato da su ustavna ovlašćenja predsednika Republike veoma skromna, može se reći skučena. Osim dodele odlikovanja i primanja akreditiva, gotovo ništa značajno nije ostalo u predsedničkim ustavnim ovlašćenjima. Takav ustavni aranžman krajnje je nepovoljan za tako inicijativnog, toliko aktivnog i rodoljubivog predsednika kao što je naš. On je stoga uzeo slobodu da prekrši veliki broj ustavnih i zakonskih ograničenja
Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika
Predsednik Republičke izborne komisije je u pismu Ursuli von der Lajen najavio da će na aprilskim izborima opozicija imati loš rezultat. On je portparol SNS-a, kažu u listi „Ujedinjeni za Srbiju“ i traže njegovu ostavku
Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama
Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala
Predstavnik Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Dražen Pavlica ocenio je danas na predstavljanju monitoringa medija tokom izborne kampanje da su politička kultura i medijski diskurs u Srbiji krajnje monološkog tipa, jer mediji i političari funkcionišu u paralelnim svetovima. Kampanja je u medijima u dobroj meri obesmišljena. Evrointegracije se spominju na nivou statističke greške
Na prošlim izborima Vučiću je Vladimir Putin čuvao leđa. Danas je to Viktor Orban, jer ovaj prvi trenutno ima važnija posla, a i drugim njegovim ranijim prijateljima nije do izbora u Srbiji
Rečima “dokažite da su umrli od kovida” Danica Grujičić je relatizovala smrt lekara u borbi protiv korona virusa i rizik kome su bili izloženi. Nosilac naprednjačke liste “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve” naljutila je mnoge ljude koji rade u zdravstvenom sistemu. U sredu je izjavila da je bila “pogrešno shvaćena”
“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”
Tek što smo, ne bez zadovoljstva, dijagnostifikovali povratak politike u Srbiju posle razornog skoro decenijskog izgnanstva, tenkovi i bombe na Kijev i Harkov kao da su ponovo vratili situaciju na fabričke postavke
Opozicija u Srbiji se nije snašla u ukrajinskoj krizi. Trebalo bi da se izjasni da li na ovim izborima nastupa kao proevropska alternativa Vučiću ili se pribojava rusofilski opredeljenih birača. I pitanje Rio Tinta je pitanje evropskog puta Srbije
Predsednički kandidat pokreta „Da se struka pita“ Srđan Škoro odustao je od kandidature zato što nije imaop novac za kampanju, i najavljuje da će uskoro objaviti sve što je otkrio u vezi izbora
Naprednjačka kampanja se veoma brzo prilagodila ratnoj krizi: svesno se kod građana izazivaju egzistencijalni strahovi i sugeriše da jedino glasajući za Vučića na svim nivoima mogu sebe da spasu od gladi i propasti
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Komičar, glumac i šesti predsednik nezavisne Ukrajine. Teži bliskim vezama sa EU i NATO. Zamera Zapadu da ne čini dovoljno da zaštiti Ukrajinu. Kaže da je on „glavna meta ruske agresije“ koja za cilj ima „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine. Što se ovog drugog tiče, Zelenski je Jevrejin
Posle tri i po meseca pauze delegacije Srbije i Kosova vratile su se za pregovarački sto. Odvojeni razgovori sa predstavnicima EU bili su intenzivni i konkretni. Da li se došlo do nekog napretka ostaje nepoznato. Kako sada stvari stoje, srpska strana i dalje insistira na implementaciji ZSO, a Kosovo na uzajamnom priznanju
Ne odustaje lako i ne miri se sa neuspehom. Veruje da samo najšire jedinstvo opozicije može da smeni ovaj režim. TV Pink vidi kao „fabriku mržnje za Vučićevu propagandu“. Za nju je uspeh na izborima pobeda u Beogradu, drugi krug predsedničkih izbora i broj mandata u Narodnoj Skupštini koji po prvi put može da ugrozi ovaj režim
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka
Suverenisti su protiv Evropske Unije, jer ona radi “u interesu banaka i velikih korporacija”, a protiv su i kovid “ausvajsa” i obavezne vakcinacije, zbog toga što je kovid “politička poluga pritiska na ljude od velikih korporacija”
