"Najviše što država može da nam da jesu predvidivi ekonomski uslovi i pravila rada – kakvi god da su, samo da su predvidivi i da možete da planirate svoje poslovanje u nekom periodu"
Drugu godinu zaredom Srbija je poslednja u konkurenciji zemalja regiona, barem kada je reč o listi najboljih zemalja za poslovanje
"Mislim da u poslednje vreme investitori imaju veću sigurnost u Srbiju, pogotovo u Vojvodini. Strategija privlačenja investitora je kao svuda u svetu. Ko želi da investira, kaže šta mu je potrebno a mi vidimo kako možemo da mu izađemo u susret, ali ko god je došao u opštinu Vrbas nije otišao iz nje", kaže Željko Vidović
Nije reč o postojanju poreza uopšte uzev, mada bi i o tome moglo, reč je o drastičnim promenama pravila kako se kome ćefne, a na položaju je da mu/im se može: recimo, u Srbiji se porez na nekretnine razrezuje otkako Srbija postoji, ali donedavno nije bio naročita stavka u kućnom budžetu, a sada, prema već usvojenim izmenama ne da jeste, nego je za mnoge van granice plativosti. Da li je slučajnost ili pak namera, tek na sajtu Kancelarije za evropske integracije u objavljenim odgovorima na upitnik Evropske komisije nedostaje Poglavlje 16 – Oporezivanje
Evropska budućnost našeg regiona umnogome zavisi od toga koliko će naše državne institucije imati snage da se uhvate u koštac sa mrežama organizovanog kriminala, koje su jedna od najmračnijih tekovina bivših režima na Balkanu. Teškoće su brojne, ali sva istraživanja ukazuju da je zbog regionalne prirode problema neophodna čvrsta institucionalna saradnja u regionu. Postavlja se pitanje da li će mlade državne institucije zadužene za ovu borbu naučiti lekciju od svojih protivnika i organizovati čvrstu prekograničnu saradnju kojom jedino mogu suziti prostor delovanja različitih kriminalnih grupa. Javna tribina koju je naš nedeljnik organizovao uz pomoć Fondacije "Fridrih Ebert" pokušala je da pruži odgovore na ova pitanja. Na tribini su učestvovali profesor Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za mir i razvoj demokratije, Milan Simić, specijalni izvestilac sa suđenja za organizovani kriminal, i Miloš Vasić, novinar "Vremena". Tribinu je vodila novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
Slovenački parlament je krajem prošle sedmice posle burne rasprave potvrdio vladu Janeza Janše sa 51 odsto glasova za i 37 odsto glasova protiv
U subotu 24. maja 2003. godine, na Fakultetu političkih nauka održana je tribina o dometima policijske akcije "Sablja", u organizaciji "Vremena", Fondacije "Fridrih Ebert" i Fakulteta. Na tribini su učestvovali Srbislav Ranđelović (načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije), Dragan Šutanovac (predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije), Dragan Maršićanin (potpredsednik Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik) i advokat Slobodan Beljanski. U publici su bile supruga i ćerka bivšeg savetnika za bezbednost Vojislava Koštunice, Radeta Bulatovića, sa transparentima kojima traže njegovo oslobađanje iz pritvora, kao i njegov advokat Gradimir Nalić. Tribinu je vodio novinar "Vremena" Miloš Vasić
"Vreme" analizira doslednost države u naplati poreza, intervjuiše Aleksandra Radovića, šefa Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, psihološki portretiše novobogataški sloj i podseća na "mrtve duše" akcionarske u aferi "Dijamant"
Celo ovo zamešateljstvo oko pivatizacije "Dijamanta", koje je navodno režirao generalni direktor Savo Knežević, čije pozicije u Beogradu i Novom Sadu, opet navodno, postaju sve jače posle svake "površne posete" centrima vlasti, u suštini je izazvao "legalizam" niza državnih organa koji nikako da obaveste zrenjaninsku i srpsku javnost – o čemu se tu radi
