"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a. Sve nade Grčka polaže u turističku sezonu koja bi, prema optimističnim najavama, trebalo da počne 15. maja. Mnoga preduzeća, međutim, do tada neće preživeti. Tako je 27 odsto prinudno privremeno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ponovo otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj postotak se penje na 42 odsto. To će u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU dodatno drastično povećati broj nezaposlenih
Dok su se milioni Teksašana smrzavali zbog nestanka struje, oživljena su osporavanja efikasnosti zelene energije mada je tradicionalno snabdevanje električnom energijom ispadalo u većoj meri. To je bila samo jedna sekvenca američke energetske kontroveze u vreme kada je novi predsednik Džo Bajden "vratio" SAD u Pariski klimatski sporazum, iz koga ih je njegov prethodnik "izveo"
Kada racionalni apeli ne daju rezultate ili nisu politički oportuni, mediji se kod nas okreću paranormalnom svetu
Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu
Pametni ljudi prave prognoze za vreme kada sigurno neće biti živi, kako bi izbegli podsmevanje okoline zbog promašaja. Ali, na tridesetogodišnjicu "Vremena" nekako je red da se predvidi kako će mediji izgledati za još toliko vremena, a zgodno se namestilo da to bude 2050. godine. Autor se nada da će biti u mogućnosti da za tadašnje "Vreme" napiše tekst o svojim mladalačkim zabludama i promišljanjima o budućnosti medija
Nobelova nagrada za mir 2020. Svetskom programu za hranu usmerava pažnju javnosti na to da glad kuca na vrata 265 miliona ljudi u svetu. U aprilu ove godine je desetak hiljada ljudi dnevno umiralo od gladi, dok je osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića svojim akcionarima isplatilo više od osamnaest milijardi dolara zarade, a stotinu firmi na berzi uvećalo svoj kapital za tri biliona dolara
Politički podeljena, rasno sukobljena i teško pogođena pandemijom, Amerika se bliži danu predsedničkih izbora. Dok požari pustoše Kaliforniju, a uragan Delta ruši kuće po Luizijani, većina građana rutinski obavlja svoje poslove, kao da se sve ovo ne dešava u SAD, već u nekim dalekim, čudnim zemljama, o kojima su ponešto usput načuli na vestima
Enes Halilović, Bangladeš, Sent, Novi Pazar 2019;
Ljudi bez grobova, Laguna, Beograd 2020.
Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo
Kinezi su navikli na monsun. Hrana se kvari, odeću prekrije plesan. U kineskom jeziku reč "plesan" izgovara se isto kao "šljiva". Zato Kinezi za monsunske kiše koriste lepši, literarni naziv: "šljivine kiše". Iskustvo ih uči da posle monsuna sledi dobar rod šljive
