Ništa se ne menja dok mi sami ne počnemo da se menjamo. Toliko se plašimo da se pogledamo u ogledalo i priznamo sebi ko smo. A ono što posedujemo, obično tražimo kao odgovor u drugima, pričala je ekološka aktivistkinja Erin Brokovič na "Tok" konferenciji kompanije A1 u beogradskim Silosima
Vučić jeste stalno u kampanji, ali se može reći da je najavom da će danas da doručkuje jeftin parizer, majonez i četvrt hleba počeo kampanju za predstojeće izbore. Pitanje je šta čeka opozicija
Jelena Tanasković poručuje da država ne može da se meša u određivanje otkupne cene malina, ali da ima hladnjačara koji proizvođačima nude i do 240 dinara po kilogramu
“U ovom društvu postoje teme i pitanja koji nemaju lake i brze odgovore. Akademija se često proziva ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih pitanja gde postoje određene frustracije u društvu, ali uglavnom su to takva pitanja na koja zapravo nema brzih i lakih odgovara, jer da ih ima, ne bi pitali Akademiju”
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”
Posle svega što je 2014. zadesilo Obrenovac, čovek kog javnost smatra najodgovornijim za posledice poplava ne bi smeo ni da bude u javnom životu, a kamoli da napreduje u političkoj karijeri. Ali, predsednik Gradske opštine Obrenovac je novi gradski menadžer Beograda
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani
"Ne bih umeo tačno da definišem filozofski okvir iz kog polazim. Činjenica je da u svom radu pokušavam da lične probleme gledam kao posledicu većih i širih strukturalnih problema. Skoro sve društvene probleme posmatram kroz optiku klasne borbe. Klasna borba nije više borba za politička i socijalna prava potlačenih nego borba za preživljavanje, za opstanak i to ne samo najpotlačenijih nego svih nas"
Pametni ljudi prave prognoze za vreme kada sigurno neće biti živi, kako bi izbegli podsmevanje okoline zbog promašaja. Ali, na tridesetogodišnjicu "Vremena" nekako je red da se predvidi kako će mediji izgledati za još toliko vremena, a zgodno se namestilo da to bude 2050. godine. Autor se nada da će biti u mogućnosti da za tadašnje "Vreme" napiše tekst o svojim mladalačkim zabludama i promišljanjima o budućnosti medija
