Svet se ponovo setio najpoznatije i najveće nuklearne havarije na njenu tridesetu godišnjicu. Uz brojna teška prisećanja na sumorni 26. april 1986. godine, uz mračne odgovore i još mračnija pitanja, izdvaja se ono najvažnije: ko je kriv za Černobilj?
Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...
Monasi u manastirima su vrlo brzo shvatili da, ako je pivo dovoljno jako i od najboljih sastojaka, ne samo da gasi žeđ već je i vrlo hranljivo, što je duge posne dane činilo znatno podnošljivijim. Osim toga, još od vremena starih Grka poznata su izvesna medicinska svojstva hmelja: njegove glandule imaju blago narkotičko, anestetičko i sedativno dejstvo, leče nesanicu, pojačavaju apetit i – umiruju seksualnu žudnju. Modernim jezikom rečeno, all in one...
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan dobio je od EU sve što je tražio, ali pitanje je da li je njegov plan za rešenje izbegličke krize sprovodiv
U Slovačkoj su nakon izbora koji su doveli do političke pat-pozicije u parlament ušle ekstremno desničarske i antisistemske partije. U Mađarskoj, koja ogradom štiti svoje granice od izbeglica, najavljuju referendum o izbegličkim kvotama. Češki predsednik poručuje da je Evropa suočena sa organizovanom invazijom izbeglica. Poljska ne želi da prima mlade migrante muškog pola, već samo žene, decu i starce. Evropsko rešenje izbegličke krize čini se nemoguće
Plan vanrednog stanja zbog izbegličke krize Grčka je počela da primenjuje od nedelje, 28. februara. Naime, nakon odluke Austrije i zemalja takozvane Balkanske rute da zatvore svoje granice, ili u najboljem slučaju da minimalizuju ulazak izbeglica koji putuju preko grčke teritorije prema centralnoj i severnoj Evropi, Grčka je došla u opasnost da se pretvori u veliki evropski "parking za izbeglice"
Iza kulisa evropskih napora da se suprotstave ruskoj propagandnoj mašini
Kineski premijer Li Kećang ugostio je lidere petnaest zemalja Centralne i Istočne Evrope nudeći im finansijsku podršku za izgradnju i renoviranje transportnih sistema i infrastrukture, uz uslov da projekti koriste kineske proizvode ili robu. Srbija, podjednako kao i sve ove države, traži svoje mesto pod ekonomskim kišobranom "zmaja Azije". Međutim, na osnovu izveštavanja srpskih medija, prosečan građanin mogao bi pomisliti kako je premijer Aleksandar Vučić, maltene, bio u bilateralnoj poseti Kine
U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo
Privrednom krizom načetu i razjedinjenu Evropsku uniju preplavio je talas izbeglica i na površinu isterao njenu najveću slabost: nacionalni egoizam koji otežava bilo kakav dogovor o bilo čemu, a samim tim dovodi u pitanje opstanak EU kakva danas postoji. A i to je daleko od lepe ideje o zajednici naroda koja počiva na solidarnosti i zajedničkom evropskom identitetu
Sve se češće čuje da izbegličku krizu u Evropi treba rešiti na njenom izvoru – u Siriji. Sudeći po tome da tamo shodno svojim interesima iz vazduha bombarduju SAD, Francuska, Turska i Rusija, dok se na zemlji ne zna ko se sa kime bori protiv koga, talasi izbeglica će i dalje hrliti ka Evropi. Već sada narastajuće tenzije, nesuglasice zbog toga što Evropska komisija nameće obavezujuće izbegličke kvote i razmimoilaženja oko sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u Siriji, ozbiljno ugrožavaju i inače finansijskom i dužničkom krizom ugroženo jedinstvo Evropske unije
Šefovi vlada zemalja Višegradske četvorke (V4) ne slažu se sa načinom na koji se u Evropskoj uniji vodi debata o rešavanju najveće migrantske krize od Drugog svetskog rata, i smatraju da bi prihvat izbeglica trebalo da funkcioniše isključivo po principu dobrovoljnosti, a ne po principu određenih kvota. Nemačka i neke druge zemlje to vide drugačije, a poslovični raskol unutar EU usporava rešenje za akutnu krizu
