Vakcine
Koju ćeš izabrati?
Za Srbiju i druge države sličnih kapaciteta pitanje vakcina bukvalno je pitanje opstanka, ali dok čekamo na odgovor, imamo i jednu neobičnu mogućnost
Za Srbiju i druge države sličnih kapaciteta pitanje vakcina bukvalno je pitanje opstanka, ali dok čekamo na odgovor, imamo i jednu neobičnu mogućnost
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
Ljudski mozak, kako to ističe naučni pisac Grejem Louton, prirodno funkcioniše sa nekoliko kognitivnih predrasuda zbog kojih je toliko sklon teorijama zavere
"BIA, VBA i VOA svakako sarađuju po pitanju razmene informacija o potencijalnim izvorima opasnosti od terorističkih akata na prostoru Srbije, ali je ta saradnja u domenu formalne razmene informacija, ali ne i zajedničkog usmerenog i koordinisanog angažovanja", kaže za "Vreme" penzionisani oficir koji insistira na anonimnosti. Jedan od ključnih razloga je i poremećen sistem vrednovanja rezultata rada svakog pojedinca, pa i službi u celini, koji se zasniva na statističkim parametrima, iako sami sadržaji informacija često ne moraju da imaju ikakve veze sa događajima koji slede nakon toga, pa čak ni sa tačnošću. Što bi se reklo, broj je broj"
U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije
Pitanje bez odgovora je koji su bili razlozi Gordane Čomić da se priključi ljudima prema čijem je ponašanju iskazivala prezir, nazivala ih kič-fašistima, precizno secirajući njihovo neprestano nasilje, isključivost i agresiju
Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima
Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo
Knjiga Dejana Ristića Zablude srpske istorije je pokušaj da se raskrinkaju neistine koje su plasirane o prošlim događajima i ličnostima radi političkih interesa
Zbog topljenja večnog leda u sibirskom Norilsku došlo je do izlivanja 21.000 tona nafte. Ova ekološka katastrofa je još jednom pokazala da vertikala vlasti u Rusiji ne može da se nosi sa krupnim tehnološkim katastrofama, jer su kukavički zvaničnici, čija se efikasnost meri stepenom lojalnosti, odavno prestali da izveštavaju Moskvu o stvarnom toku događaja. Pritom je 63 odsto teritorije Rusije prekriveno večnim ledom koji se otapa usled globalnog zagrevanja zbog čega je ugrožen dobar deo infrastrukture
Slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2008. skoro da nema nikakve veze sa današnjom Srpskom naprednom strankom. Na primer, na njoj nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, a i on njima, razume se. Čak i oni koji su "otišli" od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu ili nesuglasicama sa Vučićem. Izuzetak je bio samo Saša Mirković, ali je brzo uhapšen, procesuiran i ućutkan, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu "na drugu stranu"
Nenad Veličković, Akademsko šarlatanstvo, Fabrika knjiga, Beograd 2019.