Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
Francuski pesnik Prosper Merime objavio je srpske narodne pesme kao da su autentične, Vladislav Jovanović Marambo je o njima odbranio doktorat, i kakve veze u svemu tome ima Luka Mesečina
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Kao odgovor na višednevne nerede, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev smenio je vladu, uveo vanredno stanje i uz pomoć Moskve preuzeo svu vlast od bivšeg lidera nacije Nursultana Nazarbajeva, ali ne žuri da se obračuna sa svim njegovim ljudima
U krvavoj pobuni do sada je stradalo na desetine ljudi. Rusija je na poziv predsednika Tokajeva poslala trupe da obezbeđuju ključne insfrastrukturne objekte. Dok kazahstanske vlasti govore o “spoljnom faktoru” koji hoće da destabilizuje zemlju i “teroristima” na koje se može pucati bez upozorenja, na ulice su izašli nezadovoljni naftni radnici, omladina, aktivisti i predstavnici vansistemske opozicije. Nejasna je uloga bivšeg predsednika, “Oca nacije” Nursultana Nazarbajeva
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Beogradski izbori su na proleće. Pred prethodne, naprednjačka vlast je ofarbala autobus u boje metroa i provozala ga gradom, čak su i lažne karte za metro odštampali. Sada, planiraju da "ofarbaju" i sve građane Srbije koji će plaćati udobnost novoj klasi, umesto da reše gorući problem građana – javni gradski saobraćaj
Izdavačko preduzeće Službeni glasnik objavilo je knjigu dokumenata Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, gde su sabrani programski tekstovi, pisma, protesti nastali tokom petogodišnjeg trajanja tog odbora, od novembra 1984. do druge polovine 1989, kada je prestao sa aktivnošću jer su, po rečima Dobrice Ćosića, najagilnijeg osnivača odbora, tada "poverovali da će ulogu odbora preuzeti političke stranke i nove demokratske ustanove"
