Kako centralizacija urušava osnovne demokratske procese i kako se prelama u sferi kulture, medija, politike, ekonomije Vojvodine, neka su od pitanja na koja su svoje odgovore dali istaknuti intelektualci
Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu
Službeni glasnik nedavno je objavio knjigu Dragiša Vasić (1885–1945) i srpska nacionalna ideja Miloša Timotijevića, celoviti prikaz ličnosti i razjašnjenja dosad malo poznatih detalja iz života ovog intelektualca
"Kritičari Deklaracije, na njihovu žalost, ne mogu naći niti jednu rečenicu kojoj argumentovano mogu što prigovoriti. Ona vrlo liberalno i demokratski propagira slobodu individualnog izbora, jezičku slobodu i toleranciju"
"Vreme je da se odustane od u svetu davno prevaziđene romantičarske i potom nacionalističke identifikacije jezika sa nacijom i državom, te da se prestane sa manipulacijama jezikom zarad očuvanja pozicija moći, a na očiglednu štetu građana"
Kako je nezavisna inicijativa intelektualaca s područja četiri države zajedničkog jezika uzburkala duhove i rasterala nacionalističku žabokrečinu
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Nakaradna i nakazna vlast neminovno dođe do tolikog apsurda da se na kraju uruši, videli smo to 5. oktobra. Problem je što nas istorija uči da se često i vraća, čemu su primer i oni koji danas odlučuju o sudbini Srbije, valjajući se i drpajući jedan drugog u septičkoj jami u koju su pretvorili čitavu zemlju
Izgleda da hakersko-špijunska zavrzlama u vezi sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD ipak odslikava dublju zabrinutost američkih struktura, koje uočavaju da ističe period američke apsolutne posthladnoratovske dominacije
Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja
Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima
Ustav ćemo menjati ako se vlasti toga dosete, ili im neko tako naredi
"Kao što se u medijskom prostoru uspostavlja ‘radojičin smiraj’, to jest neutralisanje različitosti i kritičkog mišljenja, tako i izdavaštvo ‘spontano i demokratski’ zatvara postpetooktobarsku epohu neutemeljenog optimizma i prilagođava se novoj atmosferi agresivnog optimizma. U slobodnom prevodu – jednoumlja"
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo sećanja radi na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva.
"Treba gledati s vedrije strane", kaže za "Vreme" jedan sedi demokrata s Čukarice na Pajtićevu opasku kako će "Šule, Kena i Balša" da vode stranku: "Pa, u borbi protiv Vučića nam i nisu potrebni doktori nauka i panonski mornari. Znate kako je, s gospodom gospodski, s fukarom – fukarski"
Kada je ove godine Šešelj ponovo uveo radikale u Skupštinu, bilo je onih koji su se pobojali da slede vremena kad ćemo glasati za Vučića kao za "manje zlo" jer nam preti šešeljizacija Srbije. Kao da niko nije primetio da nam se šešeljizacija već dogodila, samo što se drugačije zove
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat
Kome i zbog čega smeta udruživanje onih koji su deo pravosudnog sistema – sudija, tužilaca i advokata
Si Đinpinga mnogi smatraju najmoćnijim kineskim liderom još od vremena Mao Cedunga. On čvrstom rukom upravlja državom, partijom i vojskom i nadgleda strateški najvažnije ekonomske i privredne projekte. U prvu zvaničnu, "istorijsku" posetu Srbiji Si Đinping stiže 17. juna
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta
Američko-ruski sporazum o primirju možda pojednostavljuje situaciju u Siriji u kojoj svi ratuju protiv svih. Namešta se scena za konačni obračun sa Islamskom državom
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
