Slučaj Siniše Malog

Velikomučenik sa plagiranim doktoratom

Ukoliko se, iz bilo kog razloga – lako ih, naravno, možemo naslutiti – donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik, to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, i veliko je pitanje da li će se ova institucija nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu. Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti i biće srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi

Akademska čestitost

Ko će reći da je car go

Pomalo izopačeno deluje čitava rasprava o slučaju doktorata Siniše Malog. Profesori su dovedeni u poziciju da moraju da pišu duge žalbe, tekstove u medijima, održavaju tribine kako bi javnost i kolege ubeđivali da plagijat ne može biti doktorat, da su dva teksta ista ili da se pamuk ne gaji u Srbiji. Sve to da bi opovrgli fraze o originalnom naučnom doprinosu ili o nečestitom neplagijatu ili dobrom bivšem studentu punom znanja, koji valjda po definiciji ne prepisuje od drugih

Nemačka ekstremna desnica u Srbiji i Hrvatskoj

Saradnja prirodnih partnera

Decenijama se smatralo da Balkan izvozi nestabilnost u zapadnu Evropu. Danas, nemačka ekstremna desnica nastoji da proširi svoju ideologiju u jugoistočnoj Evropi

Intervju – Đorđe Pavićević, vanredni profesor FPN

Može da bude još i gore

"Smatram da je sada gotovo nemoguće da se stvore nekakvi uslovi da izbori budu ne pošteni, nego i da zadovoljavaju minimum standarda. To je kao da igraš utakmicu koju bi zbog pravila izgubio sa 8:0, a sad ti neko kaže: hajde igraj, izgubićeš samo sa 8:2. U tom pogledu svakako ne vidim neki jasan smisao učestvovanja u svemu tome"

Naprednjačka ček-lista izbornih neregularnosti

Loše da gore ne može biti

Ako bismo počeli da nabrajamo šta se sve loše dešava na izborima u Srbiji, spisak bi bio isuviše dugačak. Gde god krenemo, naiđemo na neregularnost, počevši od korišćenja javnih resursa za kampanju predstavnika vlasti, preko kupovine glasova, "bugarskog voza", pa do direktnog i često nasilnog uticaja na birače

Briselski pregovori vlasti i opozicije

Tango za troje

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti

Lični stav

Bojkot je kao sud u Strazburu

Dok mi razgovaramo o uslovima za slobodne i poštene izbore, opozicija se i dalje tretira kao neprijatelj; dok razgovaramo o sprečavanju funkcionerske kampanje – predsednik države upravo to radi. Ako autokrata ne poštuje Ustav i ponaša se isključivo kao predsednik svoje stranke, kako se može očekivati da će bilo šta poštovati, a kamoli regulisanje izbornih uslova koji bi mogli okrnjiti ili ograničiti njegovu samovolju

TV manijak

Čampraz haus

O medijima, njihovoj slobodi i zloupotrebi govorili su političari, van institucija, a to je uvek đavolja rabota

Dijalog vlasti i opozicije

Sve forme rastuće tenzije

U društvenom kontekstu koji svakodnevno boje nesumnjivo diktatorski maniri predsednika Aleksandra Vučića, sve više raspolućena Srbija na zagovornike i protivnike dijaloga, na zagovornike i protivnike bojkota, vidi za sada jedino vruću jesen

Intervju – Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbije

Nismo mirili jedne s drugima

"Što duže dijaloga ne bude bilo, to će gore posledice biti. Govorim o mogućnosti za pojačano nasilje i neka druga stanja koja smo gledali devedesetih, a ne bismo želeli da se ponove. Ne želimo ni da bilo ko u Evropskoj uniji postavi pitanje da li će u Srbiji biti nasilja, ali mnogo je važnije da niko od građana ne postavi to isto pitanje 2019. ili 2020. godine. Treba da obeležimo i 20 godina od Petog oktobra, i zaista bi bilo dobro da to uradimo na dostojan način"

Okrugli sto vlasti i opozicije

Početak dijaloga ili predstave

"Do susreta predstavnika Saveza za Srbiju i Srpske napredne stranke došlo je na insistiranje Evropske unije", kaže za "Vreme" dobro obavešteni izvor iz političkog života. "Očekujem da do kraja meseca stigne predstavnik Evropskog parlamenta kao posrednik u razgovorima između vlasti i opozicije. Naime, jasno je kao dan da Evropska unija vidi veliki problem u bojkotu izbora"

Bojkot izbora

Odluka koja se donosi hladne glave

Šta ako bojkot ne uspe iz ovog ili onog razloga, odnosno šta ako na izbore, zahvaljujući kampanji vlasti i njihovih političkih satelita, izađe značajan broj birača? Veoma je važno i kako će se finansirati stranke opozicije ukoliko ne budu u republičkom i pokrajinskom parlamentu i lokalnim skupštinama. I na kraju, pitanje svih pitanja je šta posle bojkota