Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju
"Onog trenutka kada vas okarakterišu kao nekog ko je nepodoban, ko urušava sistem, ‘ko prijavljuje kolege’, postajete persona non grata u matičnoj kući. Iako znaju da ste u pravu i da za sve imate dokaze, kolege se sklanjaju od vas, beže da vas ne sretnu po hodnicima kao da ste šugavi. Najteži trenutak, a ujedno i onaj koji mi je otvorio oči, bio je kada mi je moj dobar prijatelj i kolega s kim sam maltene istog dana počeo da radim – on je kasnije otišao u SUK, a ja u SBPOK – rekao: ‘Simo, mnogo mi zameraju kad me vide s tobom’"
Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ivan Vujačić smatra da je stvarni problem prilikom razmatranja promena granica u regionu iskustvo raspada Jugoslavije, odnosno to što svako menjanje granica asocira na rat i krvoproliće. Za Nerzuka Ćurka, profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, iza aktuelnih non-pajpera stoje reakcionarne grupe stare nacionalističke Evrope koja svoje zagovornike ima naročito u zemljama Višegradske grupe, ali i među ksenofobnim strukturama evropskih demokratija. Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković ukazuje da ovakvi dokumenti prvenstveno imaju za cilj da se testira reakcija javnosti, ali i centara moći na njih
Džozef Bajden planira da u posrnulu američku privredu i obnovu propale infrastrukture upumpa 4,8 hiljada milijardi dolara. Ako mu to pođe za rukom, bio bi to kraj prakse koja datira od Ronalda Regana da savezna vlada ne treba da se meša u ekonomiju. Ne bi li ispisao istoriju, Bajden će, međutim, morati da slomi otpor u redovima demokrata
Opozicioni predizbori po mađarskom modelu mogli bi da animiraju birače, približe ih političkim strankama, promovišu i kandidate i stranke. Predizbori bi mogli da povećaju legitimitet i popularnost opozicionih političkih stranaka, demokratizuju mahom liderske političke partije i omoguće opoziciji da preuzme deo medijskog prostora ili da barem diktira političku dinamiku i ukrupnjavanjem ugrozi vlast. Sve to, pored svih drugih nedaća, pod uslovom da se opozicioni lideri međusobno još više ne pokarabasaju pre pravih izbora
Američka meka moć je oštećena ali ne i uništena, Rusija i Kina su pale na rang-listi, a Nemačka i Japan preuzimaju primat. Po potencijalu za rast ističu se Japan i zemlje BRIKS-a. Dok Evropljane javnost ne vidi među prvih deset perspektivnih nacija, evropski liberali u kovid konfuziji čekaju "američku konjicu"
Na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji "Javni servis, nasleđe i budućnost" govorilo se o poverenju građana u medijske javne servise, o njihovoj ulozi u celoživotnom obrazovanju i o javnom servisu kao kreatoru i arhivu naše kulture
Građanima Srbije bi pitanje poput vraćanja obaveznog služenja vojnog roka možda bilo bitnije i primerenije za polemiku ukoliko bi se prethodno rešili drugi gorući problemi – zaustavljanje pandemije virusa korona, rešenje statusa Kosova, velika nezaposlenost, demografska katastrofa i odliv mozgova, urušavanje državnih i nezavisnih institucija, sloboda medija, paraliza demokratskih procesa, narušavanja životne sredine...
Tačno u podne dvadesetog dana prvog meseca u godini, Džozef Robinet Bajden Mlađi položio je zakletvu i postao 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Prvi put u američkoj istoriji poraženi kandidat nije zvanično priznao izborni poraz. Posle više od dva veka "nezvani gosti" su vršljali po Kapitolu, a nakon više od 150 godina odlazeći predsednik nije prisustvovao ceremoniji inauguracije osobe koja će ga zameniti u Beloj kući
