Kuća u Ćupriji ima pristojno dvorište i prvo što će S.M. uraditi po buđenju jeste da se sjuri u njega. "‘De ćeš bre?", pita je otac. "Da plućima pričinim radost", kaže. Dvadesetak stepenika naniže prelazi bez problema. Dok miruje, sve je u redu. Povratak je, međutim, kudikamo teži: posle desetog stepenika pravi kraću pauzu
Nijedna zemlja na svetu nije pripremila posebne mere za zaštitu žrtava porodičnog nasilja tokom pandemije korona virusa. Sva rešenja su nedovoljna i improvizovana, a nasilje raste. U Srbiji, u prvih mesec dana vanrednog stanja zabeleženo je tri puta više poziva žrtava nego u normalnim okolnostima
Kovid 19 na gladnom i privredno zaostalom Crnom kontinentu može da izazove društvenu kataklizmu. Mnogi Afrikanci ne mogu ni ruke da operu jer nemaju pristup čistoj vodi, držanje socijalne distance je iz kulturoloških i ekonomskih razloga gotovo nemoguće, a broj lekara po broju stanovnika je najmanji na svetu
Kakva je uloga ministra policije u vanrednom stanju? Zakon propisuje da je u vreme vanrednog stanja za uvođenje policijskog časa ovlašćena jedino Vlada, ali je ovog puta to urađeno Stefanovićevom Naredbom o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, koja je stupila na snagu 18. marta. Tek od 9. aprila policijski čas se propisuje Uredbom Vlade. Dakle, jasno se vidi da je na početku Vlada odgovornost želela da prebaci na MUP
Vojnici iz Komande za obuku i Centra za obuku u Valjevu koji su pripremali privremene bolnice na beogradskom Sajmu spavali su u prenatrpanim spavaonicama i radili bez propisanog razmaka, a slično je bilo i sa drugim jedinicama. Koliko je među njima zaraženih ili pozitivnih – ne zna se jer je, prema pouzdanim izvorima iz Vojske, nadležni komandant zabranio testiranja. Međutim, provereno je da su vojnike iz Valjeva – 71 vojnik i dvadesetak starešina – stavili u karantin, a da ih nisu testirali
Izvesnije su prognoze o kraju korone nego o političkim posledicama vanrednog stanja i epidemije virusa u Srbiji. Ali, sigurno će ih biti. Iz ovoga niko neće izaći jači. Pa makar Aleksandar Vučić tvrdio da korona nikoga u Srbiji neće pobediti, pa ni njega "tako slabog i razorenog udarima političkih protivnika"
"Današnje vlasti se ne bave rokerima, ne zato što su se vlastodršci iznenada glazbeno prosvijetlili, nego ih baš briga. A vjerojatno i znaju da rokeri po sistem nisu opasni. Malo mlate kosama (ako ih imaju), odvrću ta svoja pojačala i vitlaju gitarama, deru se i vrište, ali, ništa zato... proći će ih to. Političari su u obračunima prema političkim protivnicima/neistomišljenicima, i prema vlastitim građanima – puno odlučniji i efikasniji. Ju nou vot aj min"
Gde da sa ulice i javnih prostora odu oni koji nemaju krov nad glavom, a zavise od aktivista "Krova nad glavom" i sugrađana
Svim sagovornicima u ovom tekstu pre svega nedostaje sloboda, i onima koji zabranu kretanja doživljavaju kao kaznu i onima koji su se prilagodili situaciji
Neka neko pita doktora Kona ili nekog drugog medicinskog stručnjaka da li je normalno da na jednom mestu, usred pandemije, na malom prostoru 24 sata bude zatvoreno 1200 za sada još uvek zdravih ljudi
Naša novokomponovana "elita" ne kupuje i ne donira respiratore, ne volontira, ne obilazi stare ili ugrožene, već banči i, kad se obeznani, juri se sa policijom u doba policijskog časa
Operateri na telefonima za psihološku pomoć kažu da najviše poziva dobijaju nakon predsednikovih javnih nastupa. Više nema sumnje u to ko je glavni izazivač panike u Srbiji, niti da je Vlada, a sa njom i predsednik, od svih vidova borbe protiv virusa, odabrala zastrašivanje
Boris Dežulović,
Summa atheologieae: Nekoliko heretičkih rasprava o nemogućnosti Svemogućeg,
Ex libris, Rijeka 2019.
Kikinda je do sada bila poznata po ludaji (tikvi) i Lali na njoj, po brašnu i noblicama, opelu i "Tozi", po mamutu i sovama, a od ovog marta je postala sinonim za korona virus
Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi
"Na ročištu kojem nisu prisustvovali novinari i javnost, navodno zbog nedostatka stolica u sudnici, predočio sam sudu sve kontakte između Andreja Vučića, pokrajinskih funkcionera SNS-a i vlasnika ‘Jovanjice’ Predraga Koluvije. Tražio sam da kao svedoci budu saslušani svi policijski službenici koji su učestvovali u hapšenju Koluvije, kao i pokrajinski funkcioneri koji su u stranačkoj hijerarhiji SNS-a direktno podređeni Andreju Vučiću i postupaju po njegovim nalozima, a pružali su logistiku i podršku poljoprivrednom dobru ‘Jovanjica’"
U vreme karantina i povečerja, zatvorenih škola, kafana, pozorišta i stadiona, u vreme kada je rutina suspendovana, a srpski penzioneri osuđeni na kućni pritvor i gledanje predsednikovih obraćanja naciji, pitanje od milion dolara glasi: koje su mere primereni odgovor na virus, a koje na prateću paniku koja nastaje u duhu stare poslovice da su u strahu velike oči
Po broju umrlih i zaraženih virusom korona, Iran je među najugroženijim državama sveta, uz Kinu, Italiju i Španiju. Ministarstvo zdravlja ove zemlje u utorak je saopštilo da je broj zaraženih prešao 16.000, a da je od posledica zaraze umrlo 988 ljudi
Da li je proglašenje vanrednog stanja bila politička odluka u cilju sprovođenja predizborne kampanje drugim sredstvima
Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje
"Niko od onih ispred suda koji su nas vređali mi nije prišao i rekao ‘izvini’", kaže za "Vreme" Milovan Milivojević, čiji je sin Milomir poginuo 14. jula 2017. u fabrici Namenske industrije Lučani. "Većina u prolazu spusti glavu i prođu pored mene." U kuću mi ne dolaze, čak ni sve komšije. Ranije sam na slavi imao dvanaest gostiju iz komšiluka, sad nijednog"
Otvaranjem svojih granica za izbeglice Turska vrši pritisak na EU i NATO da podrže njene vojne akcije u Siriji. Desetine hiljada su pohrlile ka Evropi, stotine hiljada se spremaju na put – pijuni u geostrateškom nadmudrivanju koje su obe strane spremne da žrtvuju
Pitanje je dana kada će ministar pravde Južnoafričke Republike Ronald Lamola potpisati odluku o izručenju Dobrosava Gavrića Srbiji, u kojoj je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića, kriminalca, biznismena, saradnika tajnih službi, vlasnika fudbalskog kluba i najpoznatijeg paravojnog komandanta tokom ratova devedesetih, s nadimkom od kojeg se ledila krv u žilama – Arkan
Četvoricu pripadnika Žandarmerije još je za vreme trajanja Parade ponosa 2014. primio tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Razlog: to što su primenili silu protiv njegovog brata Andreja, brata Siniše Malog – Predraga, te dvojice pripadnika Kobri. Prisutni su još bili Milenko Božović, komandant Žandarmerije, komandant odreda iz Niša Senad Koštić i njegov zamenik Nebojša Anđelković. "Anđelković je objašnjavao Vučiću šta se desilo, a atmosfera je izgledala opuštena", kaže za "Vreme" jedan od četvorice žandarma. "Vučić je rekao da je došlo do nesporazuma i posavetovao nas: ‘Nađite se sutra na piću – verovatno sa dvojicom pripadnika Kobri – izmirite se i završite sa tim’"
Tobijas Ratjen je ubio devetoro ljudi stranog porekla, svoju majku i sebe. "Manifest" koji je ostavio je mešavina suludih teorija, šizofrenije i halucinacija. Nemačka javnost se pita koliko je zločinu kumovalo skretanje političke scene i celog društva udesno
Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku
Kao i Vatroslav Jagić, kojeg je izuzetno cenio, Krleža je dosledno držao da nema mesta "patriotskim osjećajima ondje gdje očekujemo kritičko-filološke, književnohistorijske i arheološke razloge." Jasno je pritom da se u toj Jagićevoj formuli patriotska mogu zameniti osećanjima bilo koje vrste, koja jednako onemogućavaju zbiljsko saznanje upravo stoga jer pružaju izvesnost
