Kad se usred predizborne tišine ispod automobila jednog političara pronađe sumnjiv predmet, to je slučaj osetljiv i krajnje neprijatan. Ako je pritom reč o političaru čiji je lik bio godinama marljivo satanizovan, onda je to još neprijatnije. A kad policija ustvrdi da je reč o predmetu bezopasnom – e, to onda okida sve moguće teorije zavere
Tadićev DS koji je ostvario veliki uspeh, ali ne i pobedu, traži mandat za sastav vlade, a Koštuničin DSS, koji je doživeo izvestan neuspeh, ali ne i poraz, protokolarno ćuti
Čovek koji je preživeo nekoliko garnitura na čelu države, koji je na vlasti duže od Mila Đukanovića, čovek koji je upoznao sve ljude u Srbiji "od neba do pakla" našao se pred velikim izazovom jer se odlučnost publike poklopila sa očajnim rezultatima
Tako, sa svakim novim pokušajem nalaženja rešenja, sve vidljivije postaju razlike i kompleksnost problema, upravo ono što svaku zamisao o podsticanju hrišćansko-muslimanskog dijaloga u Nemačkoj i za najdobronamernije čine sve manje rešivim
Pola tone kokaina pronađenog u Makedoniji moglo bi da uzdrma neke važne ljude u Srbiji
Dvadeset lista na glasačkom listiću, 3806 kandidata iz više od trideset partija i pokreta koji se kandiduju za 250 mesta u Skupštini, 6.652.105 birača, 8462 biračka mesta – i samo jedno pitanje: "Kuda dalje?"
"Sebe vidim u zatvoru, s obzirom na sva ta njihova pravila...", odogovor je slučajnog prolaznika na pitanje "Vremena" kako vidi sebe kao građanina Evropske unije
U stara vremena razne stvari pravile su se kako treba. Početak XX veka obeležen je inženjerskim poduhvatima, kreativnošću i preciznošću na kojima danas možemo samo da zavidimo, jer su ti dobri ljudi imali i vremena i para da poštuju profesionalne standarde. Vatreno oružje bilo je posebno plodan teren za inženjere i pronalazače. Među njih spada i Berlinac Georg Luger, čovek koji je dizajnirao jedan od najuspešnijih i najraširenijih pištolja svih vremena
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
