Pojedinci i sistem

Heroji ili očajnici

Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković

Klimatske promene

SAD: Najgora suša u poslednjih 1200 godina

Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenisjka suša u Americi dogodila tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna

Rat u Ukrajini

Vazdušna uzbuna u celoj Ukrajini: Na meti energetska postrojenja

Dok Rusi raktnim napadima pokušavaju da neutrališu ukrajinsku ofanzivu, SAD su odobrile novi paket vojne pomoći  za Ukrajinu vredan 725 miliona dolara. Preko 700.000 Rusa je od mobilizacije pobeglo u Gruziju i Kazahstan

Intervju: Madlena Cepter

Protivteža kvaziumetnosti i kiču

“Podršku nisam tražila, niti očekivala. Sve što sam pokrenula u Beogradu, ostvarila sam sama, razume se uz pomoć i podršku svog supruga i mojih vernih saradnika. O utiscima gradonačelnika ne mogu da govorim. Nadam se da je zadovoljan činjenicom da je Beograd dobio nešto lepo i vredno, sada i u vremenu koje dolazi”

Klima

Kamen gladi, gnev i jara

Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima je možda ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva

Klimatske promene

Globalno zagrevanje: Klimatska štrafta

Povodom toplotnog talasa koji je stigao u Srbiju i ove godine u nekim evropskim zemljama obara rekorde, objavljujemo prošlogodišnji tekst Slobodana Bunjevića o posledicama globanog zagrevanja. Tada je na Siciliji bilo zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, a sve jači požari su besneli u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva

Iz ateljea

Otaš, kuda se motaš

“Stručnjaci u SANU su dizali glas još dok je projekat Beograda na vodi bio samo maketa, pa to niko nije hteo da čuje i makar zastane. Sada je potrebno upotrebiti neka druga sredstva, inače ćemo dobiti i most sa kafićima na livadi, a realizovaće se i jednom već zaustavljena gondola”, kaže akademik Dušan Otašević, slikar

Analiza

Nuklearni alarm: Vatra u Zaporožju

Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini

Saga o Novaku Đokoviću

Da li će grešnik postati otpadnik

On je Isus, on je preambula, on je stradalnik, Australija je njegova Albanija, ali se nije povinovao, nije se povukao, stradao je planski da bi, valjda, negde sutra vaskrsao. Ovakav narativ o Đokoviću je preovladavao u srpskim tabloidima. Čeka se njegovo objašnjenje

Pandemijski portret savremenika: Novak Đoković

Prvi među slobodnima vs. Novax Djokovid 19

Najbolji svetski teniser našao se u Australiji u vrtlogu birokratskih zavrzlama, političkih prepucavanja i medijskog senzacionalizma. Kako je Novak u vremenima globalne pandemije korona virusa za jedne postao nepokorni borac za slobodu, a za druge neodgovorni antivakser

Nuklearna energija

Bauci Černobilja

Da li smo iz najveće nuklearne tragedije naučili dovoljno da se ona nikada ne ponovi? Pouke iz knjige Ponoć u Černobilju Adama Higinbotoma mogu biti dragocene u razmišljanju o eventualnoj primeni nuklearne energije

Lični stav – Konferencija o klimatskim promenama u Glazgovu COP26

Može li svet da preokrene tok klimatskih promena

Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na inostranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine