Letovanje u Srbiji 2009. godine

02.septembar 2009. Marija Vidić, Jasmina Lazić

Tara, Zlatibor i domaći ajvar

Letnja turistička sezona potrajaće još malo, ali "last minute" ponudâ, poput onih koje u izobilju nude hoteli u Turskoj, Tunisu i Grčkoj ne bi li bar malo popraviti rezultat slabe sezone, za naše destinacije, bar u većim agencijama – nema

Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije

19.avgust 2009. Dragan Gmizić, Nikola Lazić, Zoran Maksimović, Biljana Pavlović i Saša Trifunović

Između partijske alavosti i lokalnih potreba

Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat

170 godina od smrti kneza Milana

19.avgust 2009. Zorica Janković

Vladao Srbijom 26 dana

Ovo je priča o knezu Milanu, koji zbog svoje kratke vladavine i istog imena sa drugim vladarom iz dinastije Obrenović (kralj Milan, unuk Miloševog brata Jevrema) nije ostao u kolektivnom pamćenju svog naroda

Letenje – Vek od preletanja Kanala

22.jul 2009. Aleksandar Ćirić

Veliki korak za čovečanstvo pre Meseca

Cela avantura trajala je jedva 37 minuta, ali značila je stvarno rođenje avijacije koja je do tada, 25. jula 1909, bila nešto između fantazma budala uverenih da mašine teže od vazduha mogu da lete, cirkuske atrakcije i zabave dokonih bogataša

Ratni zločini

22.jul 2009. Dejan Anastasijević

Svirepost i tišina

Ko je Lukića 1992. poslao u Višegrad kao komandanta i održavao ga tamo godinama, uprkos jasnim dokazima da je čovek masovni ubica? Ko je sve učestvovao u organizovanju i zataškavanju zločina u Sjeverinu i Štrpcima

Saobraćaj – Udesi autobusa

22.jul 2009. Zoran Majdin

Umor, žurba, nepažnja

Udesi ove vrste se događaju svuda, uzročnik je po pravilu čovek, pre svega vozač. Srećom, nisu česta pojava, ali na nesreću, skoro uvek su sa tragičnim posledicama

Dobrovoljci za velike poslove

15.jul 2009. Jelena Jorgačević

Besplatno nasmejano lice Srbije

Završene su 25. letnje jubilarne univerzitetske igre. Broju od 19 medalja koje su osvojili sportisti iz Srbije, dodaje se još jedna, ona za organizaciju. Šta kažu neki od 10.000 volontera koji su zaslužni što je cela manifestacija prošla "gotovo bez greške"

Intervju – Predrag Marić, načelnik Službe za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova

15.jul 2009. Zoran Majdin

Biće sve više vanrednih situacija

"Četiri najvažnija rizika po bezbednost građana Evrope pa i građana Srbije jesu požari, poplave, zemljotresi i terorizam. Iako ima ko se tim problemima bavi, još se ne razmišlja o organizovanom odgovoru države na efekte terorističkih akata, koji predstavljaju vanrednu situaciju i koji podrazumevaju planiranu koordinaciju, sadejstvo više ministarstava, više službi, od PTT-a, preko službe hitne pomoći do vatrogasaca i svega ostalog"

Životni put Milene Pavlović Barili

08.jul 2009. Sonja Ćirić

Poezija Mileninih boja

Prošlo je sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili. Retrospektivna izložba njenog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, najavljena za 17. jul, prva je manifestacija iz programa obeležavanja njenog jubileja koji je najavilo Ministarstvo kulture Srbije

Sportski život

08.jul 2009. Slobodan Georgijev

I Mediteran i svet i domaća posla

U konkurenciji sa poplavama, štrajkovima, najavom "vruće jeseni" i godišnjicom vlade Srbije, srpski sport kroz takmičenja "druge kategorije" i sporadične skandale pokušava da se nametne kao važna stvar u životima građana

Smrt u vojsci

08.jul 2009. Igor Salinger

Zašto padaju srpski avioni

Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani

Kostolac

08.jul 2009.  

Mesto gde nastaje struja

Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat