Krajem prošle godine u Italiji je otkrivena afera šverca desetina hiljada mrtvih ptica, velikim delom iz reda ugroženih ili zaštićenih vrsta. U Jugoslaviji, gde su ptice ubijane, kao da se niko među zvaničnicima nije potresao. Istraživanje "Vremena" ukazuje na mogućnost da neko ovde "slučaj" zataškava, čekajući da cela priča zastari
Ako ste se gledajući američku seriju "Seks i grad" siti ismejali i primetili kako se "takve stvari događaju samo na televiziji", vreme je da pogledate malo bolje. Finansijski nezavisne, seksualno oslobođene, emotivno emancipovane, u većini situacija neodoljive Keri, Miranda, Samanta i Šarlot nalaze se i oko vas
komentar seljaka iz Kiseljaka posle posete premijera Z. Đinđića("Glas")
Umesto što organizuje antipiratsku asocijaciju koja sugeriše restriktivne metode u samo jednoj oblasti i neprekidno se bavi postavljanjem politički podobnih direktora kulturnih institucija, naše ministarstvo kulture, i bliska mu ministarstva, moglo je da formira odeljenje koje bi kao servis pomoglo današnjim piratima da izvrše "tranziciju" i legalizuju svoje poslovanje
Kada bi zvanični podaci govorili ono što im je namera, građani Srbije ne bi imali razloga da se previše ljute na svoje demokratski izabrane predstavnike, koji se, u trenutku kad hiljade radnika čeka otkaz i priključenje armiji već odavno nezaposlenih, brinu o izboru kolača u Narodnoj skupštini i crtaju pešačke prelaze da bi uštedeli đonove na sopstvenim cipelama. Uporedni pregled plata političara i običnih smrtnika u državama bivše Jugoslavije pokazuje, naime, da srpski funkcioneri svoj naporni rad za opštu dobrobit – u odnosu na, recimo, slovenačke i hrvatske predstavnike naroda, ali i poslanike domaće nedefinisane federacije – i ne naplaćuju naročito
"Korak od sto dinara"; "Vreme" br. 579
Pozorišne ljude širom Srbije umnogome je uznemirila tvrdnja ministra kulture da se više od šest stotina plata podeli na osnovu fiktivnih spiskova. Da li Branislav Lečić tim tvrdnjama samo uteruje red u svom resoru
Hajdana Baletić: Vodi me na drugo mesto, Stubovi kulture, Beograd 2001.
Ako uzmemo u obzir da je prosečnu gradsku ulicu moguće preći u petnaestak koraka, onda prelazak na pogrešnom mestu čini da vas jedan korak od 1. februara košta otprilike sto dinara, pod uslovom da vas u prekršaju zatekne saobraćajac. Korak je još skuplji ako trčite (pravite manje koraka), ali je ipak najskuplje ako vas, umesto policajca, "uhvati" automobil. Za tri četvrtine saobraćajnih nesreća u kojima stradaju, pešaci takoče snose krivicu
"Niko neće doći da gradi novu elektranu ako postoji opasnost da se vlasti domogne neka nova populistička vlada koja će građanima kilovat struje ponovo prodavati za 0,9 centi"
