Evropa i krah berze
Nadomak ambisa
Crni oblaci iznad Kapitol hila i Vol strita nadvijaju se i nad Evropom. Kada Amerikanac prestane da kupuje televizore proizvedene u Kini, Kinezi obustavljaju narudžbine industrijske opreme iz Nemačke
Crni oblaci iznad Kapitol hila i Vol strita nadvijaju se i nad Evropom. Kada Amerikanac prestane da kupuje televizore proizvedene u Kini, Kinezi obustavljaju narudžbine industrijske opreme iz Nemačke
Holivudski film o zaveri je je već i samo snimanje na mestu stvarnog događaja, u tzv. Bendler-bloku, gde je grof atentator zajedno s petoricom najvažnijih zaverenika streljan još iste noći, izazvao golemo uzbuđenje u političkom i medijskom Berlinu
Opozicija se u Skupštini opstrukcijom protivila uspostavljanju novog političkog kursa, a i sumnjičila vladajuću većinu da menja kurs i tamo, kao u kosovskom slučaju, gde ova tvrdi da ga se drži
U Austriji je prevremene izbore izazvala debata koja za sada tinja unutar EU, ali bi lako mogla da se razbukta u sveopštu raspravu oko budućih osnova Unije
prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova
Afrički političari, iako njihove države sarađuju i primaju pomoć zapadnih zemalja, pre svega EU i SAD, kada su unutrašnje stvari u pitanju, uglavnom se drže devize da afričke probleme treba ostaviti Afrikancima. Takav stav se može razumeti ukoliko se ima u vidu kolonijalna prošlost, ali u pojedinim primerima ne služi na čast onima koji se te devize pridržavaju
Najava nove vlade, rituali osporavanja, stari-novi obrti. Šta čeka novu vladu
Pošto su najveći deo onoga što je privatizovano i što treba privatizovati stvorili penzioneri, bilo bi pravedno da su tu imovinu oni prodavali i da sada traže ubrzanu prodaju i javnog sektora. A kada bi je prodavali, pretpostavka je, manje bi glasali protiv tranzicije
Velika drama oko toga što će opozicioni socijalisti odlučiti ko pravi vladu, kao da je to neki presedan: od 1990. do 2000. oni su samo dve godine vladali sami
Dačićeva odgovornost nije srazmerna podršci koju uživa. Na pleća mu je svaljen teret koji bi teško izneo i neko ko je osvojio mnogo više od 313.896 glasova i za odluku, ovakvu ili onakvu, mora imati jako pokriće i partnera koji će funkcionalno uvažiti Dačićevu tešku poziciju
U okviru realizacije multimedijalnog tematskog projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Pukovnik JNA penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske i vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi Milan Gorjanc, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić govorili su o reformisanju vojski svojih država, o političkim okolnostima tokom kojih su te reforme vršene i o njihovim rezultatima. Učesnici okruglog stola su odgovorili i na to koliko su organizovane oružane snage zemalja iz kojih dolaze, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, koliko je njihovo učešće u mirovnim misijama, kakva je njihova sadašnja i koji su pravci njihove buduće međusobne saradnje. U ovom broju objavljujemo nastavak razgovora, posvećen pitanjima međunarodne saradnje i socijalnog položaja vojnika novih armija bivše Jugoslavije
U okviru projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. U razgovoru o reformisanju armija, političkim okolnostima u kojima su obavljene i rezultatima učestvovali su Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić. Učesnici okruglog stola govorili su i o organizaciji oružanih snaga, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, o učešću u mirovnim misijama, o sadašnjoj i pravcima buduće međusobne saradnje. U ovom i narednom broju "Vreme" će objaviti najzanimljivije delove razgovora
Zahvaljujući naučnim otkrićima zajednica će uskoro pokloniti stanove svima koji su nepogrešivo bivali promašivani kad god su stambene jedinice padale sa neba
Preterana kolumnistička ocena glasila bi – neće biti smaka sveta, sve da i na svim nivoima vlasti pobedi koalicija Koštuničinih radikala, Šešeljevih radikala i neradikalnog Dačića s dve pratilje, mada mislim da su oni gore rešenje za oba nesporna cilja nacionalne politike
Vojska Srbije uživa visoko poverenje građana, uprkos neslavnim ratovima u prvoj polovini devedesetih i političkoj nestabilnosti koja usporava njenu transformaciju
Od svih vojski koje su nastale raspadom zajedničke države, jedna je ipak malo jednakija od drugih: današnja Vojska Srbije u znatno većoj meri polaže pravo na nasleđe Jugoslovenske narodne armije od svojih posestrima u drugim republikama bivše Jugoslavije. Iako je vojska, kao i sve ostale institucije u SFRJ, idealno trebalo da odražava multietnički i multicentrični karakter države, ona je u praksi ostala visoko centralizovana, a centar je, naravno, bio i ostao u Beogradu. Druge republike su dobile kasarne i skladišta, vazduhoplovne i mornaričke baze i znatan deo tehnike, ali Beogradu su ostali Generalštab, Ministarstvo odbrane, Akademija kopnene vojske, Vojnomedicinska akademija, ali i dobar deo kadrova koji ideološki i profesionalno nikako nisu mogli da se prilagode novim okolnostima. To nasleđe bivše JNA bilo je i ostalo težak teret pod čijom težinom Vojska Srbije i danas posrće
Vojska Srbije postoji manje od dve godine, otkako se Crna Gora izdvojila iz državne zajednice. Kao vojska Srbije poslednji put je učestvovala u Prvom svetskom ratu (1914–1918), potom samo u sastavu oružanih snaga Kraljevine i dve-tri potonje Jugoslavije. Jugoslovensku narodnu armiju su početkom devedesetih godina nazivali "srbo-komunističkom" i "srbo-četničkom", ravnopravno i istovremeno. Vojska Srbije sada pokušava da se prilagodi novom vremenu
Na izborima 11. maja 22 partije i koalicije, dve više nego na parlamentarnim izborima 2007, bore se za mesto u parlamentu, u borbi skiciranoj kao referendum o evropskom i kosovskom pitanju. Male šanse da se sastavi homogena vlada sa bilo koje strane. Da li bi Srbija mogla zapasti u postizborni vakuum i blokadu
Ekonomski program eventualne buduće vladajuće koalicije DSS–NS–SRS–SPS–PUPS mogao bi se sastaviti bez mnogo problema, ali se ne vidi kako se on može sprovesti u život
Politički vrh bosanskih Srba ocenio je 1992. da je stvorena vojska po želji naroda, zahtevano je raspuštanje svih paravojnih formacija i funkcionisanje vojske na "sistemskim moralnim osnovama". Ratni napori pokušavaju se, dosta neuspešno, rasporediti na sve segmente društva; pokušaji suprotstavljanja ratnom profiterstvu u začetku nisu imali većih uspeha. Danas, od VRS je u sastavu Oružanih snaga BiH ostao Treći pešadijski puk, čija je aktivnost svedena na upravljanje muzejom puka
Glavna strateška orijentacija ARM-a je učlanjenje u NATO: sve reforme i transformacije poslednjih petnaest godina su preduzimane u tom pravcu
Glavni štab Teritorijalne odbrane (TO) osnovan je 20. novembra 1968. U početku je komanda bila gotovo isključivo u rukama slovenačkih oficira, a posle 1974, prema zvaničnoj verziji razvoja Slovenačke vojske, "sve više vodećih položaja u TO prelazi u ruke srpskih oficira JNA"; razlog za to je navodno bilo "sve veće nepoverenje u TO od strane srpskih političara", koji su se plašili "demokratskih pokreta u nekim republikama". Slovenija je 1990. osnovala nov štab domaće TO, koji postaje prethodnica komande Slovenačke vojske. Prihvaćene su nove oznake i novi nazivi činova. Od tada je komandni jezik u nekadašnjoj Teritorijalnoj odbrani koja je 1993. prekrštena u Slovenačku vojsku – slovenački
Medvedev će biti predsednik, Putin najverovatnije premijer, a najneizvesnije je kako će te dve političke figure ubuduće funkcionisati u Ruskoj Federaciji
O problemima raseljenih sa Kosova gotovo uopšte ne brinu ni Beograd ni Priština