Najpopularnija igra na svetu u Srbiji je postala sinonim za kriminal svake vrste, a predsednik Fudbalskog saveza dobio je titulu dona. Da li je to zaista tako, kako nam se to dogodilo i kada će biti drugačije
Konačan raspad sistema dogodio se, a kad bi nego početkom rata u Sloveniji 1991. Počeo je obračun sa neistomišljenicima, a atmosfera netolerancije, mržnje i paranoje brižljivo je negovana. Nepodobni su marginalizovani i praktično naterani da odu. Ljubljansko "Delo" je 1988. objavilo tekst pod naslovom "Kuća koja se ruši", u kome je u prvoj rečenici data precizna dijagnoza onoga u šta se Tanjug pretvarao: "Svakako je pomalo čudno da državna agencija emituje sve manje vesti, a sve više svojih komentara. Upravo to radi naš Tanjug..."
Ivica Dačić, premijer Srbije i predsednik SPS-a, poziva članove svoje partije da rade za Srbiju ("Blic")
Kada narednog vikenda bude krenulo osmo po redu prvenstvo Srbije u fudbalu, većina ljudi neće znati koje ekipe učestvuju. Znamo da je Hajduk ugašen, da je Voždovac kooptiran i da je Novom Pazaru oprošteno. Ne znamo zbog čega
Dva naša najtiražnija i najpopularnija stripa iz vremena SFRJ jesu onaj o avanturama Mirka i Slavka i onaj o dogodovštinama Starog Slovena Dikana i strica mu Vukoja. Dikan Laza Sredanovića je izlazio na stranicama "Politikinog zabavnika" tokom godina kada je ovaj list bio na vrhuncu, i kao i Mirko i Slavko dosegao je nivo pop fenomena. Sada su po prvi put Dikanove avanture ukoričene
"Da li smo postali zaplašeni svim i svačim? Da su ljudi počeli da vrište, da viču, možda bi ove budale, kad tako moram da kažem, zastale. Pričao sam sa mladim ljudima posle Fedorove smrti. Većina njih više ne razmišlja, da kažem, normalno. Deo njih bi da se sveti, a deo smatra da je to što se desilo normalno – tuča je tuča. Ja ne znam koje je od ta dva mišljenja luđe. Jednostavno, navikli smo da nemamo državu", kaže za "Vreme" Filip Čolović, brat ubijenog Fedora Frimermana
Nema više da najbolji proizvođač mleka bude onaj koji vodi selo, nego vodi ga bašabozluk. Nema više da najbolji profesor bude direktor gimnazije, nego onaj koji je nečiji pion. Nema toga da najbolji novinar bude glavni urednik centralnih novina, nego bude onaj koji je najposlušniji. Nema kritičnog duha društva – gde vam je sada Sociološko društvo Srbije, gde je Udruženje književnika Srbije, gde su ta staleška društva, gde su sindikati? Kad je sve to ubijeno i atomizirano, onda možete i da manipulišete tim društvom
Nijedan jugoslovenski pisac nije takav virtuoz u jeziku kao Mirko Kovač. U svojim pričama i romanima, scenarijima, dramama, esejima, Kovač je podigao spomenik (pamjatnik) našem jeziku (pa nek ga svako zove kako mu odgovara)
Jopet ne doš’o prima ministar Ivica, koji pjevo kod Palme u Končarevu, Vrhovni komandant, iako ima čin i uniformu, nije pozvan, što nije u redu, pa tradicionalno sve spalo na specijalca, takorekuć naučnika za ustanak doktora ministra Žarka
Šta je briga narod za koalicioni sporazum? Narod interesuju rezultati. Ja ću da primam udarce od svakog od tih koji budu sklonjeni, mene će da napadnu potpuno slobodno... Izvinite, ako mi sklonimo naših 20 ljudi iz ministarstava, javnih preduzeća, kako će drugi da objasne da nisu sklonili nikog ili jednog ili dvoje? Na koji način će to da prođe u javnosti?
Možda crkveni tornjevi mogu postati turistička kak se veli atrakcija Banata: dobrodošli u zemlju pokvarenih satova!
Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju donekle je pokvaren kad je Angela Merkel otkazala dolazak na svečanu priredbu u nedelju na Trgu bana Jelačića. Hrvatska je, naime, na brzinu i na silu donela u Saboru zakon kojim se važenje evropskog naloga za hapšenje ne priznaje pre avgusta 2002. kada je uveden. Iza te naizgled banalne priče stoji, međutim, jedan dublji politički sukob unutar Hrvatske: nije tu reč o tome ko je 1983. ubio Stjepana Đurekovića u Minhenu, nego o tome može li se uspostaviti kriminalni kontinuitet između nekadašnjeg Saveza komunista Hrvatske i sadašnje Socijal demokratske partije, koja je na vlasti
Mislim da bi od Tita i Jugoslavije valjalo uzeti ono što je najbolje, a odbaciti ono što ne valja. Interesantan je način na koji je taj sistem u to vreme razmišljao o svetu, o velikom svetu: postojala je empatija za druge, male, udaljene
Dejan Pavićević, oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini (B92)
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"
Bilo da je reč o zakonu o medijima, o zakonu o prevremenom prekidu trudnoće, ili o izbacivanja novinara iz Sobranja, čini se da je Skoplje sve dalje od Brisela
Oko lika i dela sada već bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina iz Novog Sada obavijeno je više kontroverzi koje od njega čine čoveka koji je bio zanimljiviji od većine koji su se u srpskom fudbalu pojavili poslednjih decenija
Ova zemlja zaista ide u jednoumlje i jedina ozbiljna brana tome jeste najveća opoziciona stranka – Demokratska stranka. Ako se slomi DS onda će na red doći svi ostali. Tako to ide u autoritarnim, diktatorskim režimima. Pritom, najveća većina ljudi s kojima sam se zajedno borio za demokratiju u ovoj zemlji ćuti o tome. I to je realnost
Kako smo postupali sa ratnim tako postupamo i sa mirnodopskim zločincima
Oslobođeni Ante Gotovina i Mladen Markač, Momčilo Perišić, Jovica Stanišić i Frenki Simatović "pomagali su u ratnim naporima", dok je osuđena šestorka Hrvata iz Herceg-Bosne – sa Franjom Tuđmanom na čelu – bila deo "udruženog zločinačkog poduhvata". Za rešenje zagonetke drugačije ocene sličnih uloga treba čekati odluku žalbenog veća Haškog tribunala
Iako je "Njujork tajms" konstatovao da je jedan od najuspešnijih teniskih trenera na svetu, ona se od toga nije obogatila, jer nikada nije naplaćivala treninge
Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu
Nemački drugovi i uvaženi gosti prisećali su se slavnih dana Socijaldemokratske partije kao kičme nemačke demokratije, istorijske borbe za ljudska i socijalna prava, za humanu radnu nedelju, za ženska prava. Oživljavali su duhove Ferdinanda Lasala, Augusta Bebela, Fridriha Eberta, Vilija Branta, Helmuta Šmita… Sećali su se i Vilhelma Libknehta i njegovog sina Karla, Roze Luksemburg… Ali na staroj slavi se ne dobijaju izbori. Četiri meseca pred parlamentarne izbore u Nemačkoj socijaldemokrate nisu dale odgovor na pitanja: zašto bledi socijaldemokratska ideja i koja je njena uloga danas
"Partizani nisu bili antifašisti"; VREME 1167
Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje
