Intervju – Aleksandar – Saša Đorđević

Nikome ne priznajem da je bolji dok to ne pokaže na terenu

Veliki igrač ima tu sposobnost da prepozna nekoga ko će postati veliki igrač, čak iako ga nikada nije video na terenu. To se meni dogodilo sa Bobanom Petrovićem, a potom sam se setio kada se Dejan Bodiroga prvi put pojavio na treningu reprezentacije, a mi nismo ništa znali o njemu. Odmah sam mu prišao i terao ga da igramo basket jedan na jedan i tako smo počinjali treninge. Tako se ovoga leta to isto dogodilo sa Milošem Teodosićem i Bogdanom Bogdanovićem

Deset događaja 2014.

Godina poplava i propasti DOS-a i DEPOS-a

Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe

Intervju – Slobodan Šnajder, pisac

Nemamo ništa, ali smo kulturni

"Fraza ‘Sačuvaj me, Bože, hrvatske kulture i srpskog junaštva’ netočno se pripisuje Krleži. Nigdje kod Krleže ne postoji ta veza kako se ona izriče u Hrvatskom Faustu. Nju sam ‘kupio’ od svoje bake. U pomanjkanju opipljivih povijesnih realija, političkih silnica, pa i materijalnih pretpostavki da se kolektivni usud doživi kao kolektivni subjekt, jako je opterećen sam pojam kulture, i dakako, on je idealiziran: Nemamo ništa, ali smo kulturni. Nažalost, izašlo je da to nije nikakvo osiguranje od povremenog pada u barbarstvo. Nasuprotno je, dakako, ‘srpsko junaštvo’. Da ni to nije nikakva garancija protiv pada u barbarstvo, slijedi valjda iz same stvari. Geneza ovoga sklopa slična je genezi sklopa – ‘tisućgodišnja kultura’. Otud je opravdano što se obično citiraju u paru kao nešto od čega valja uteći dragome Bogu"

Hapšenja

Slučaj privrednika koji je obeležavao deceniju

Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Miroslav Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama

Lisica i ždral

Rusi i ja

Kak i bylo skazano, neće se moja međunar. studija zadržati na onome što sam doživeo sa manjinama, biće nenaučno opisane i nacije koje mnogoljudnošću i još koječime nadmašuju i samu nesravnimuiu Srbadiju

In memoriam

Veljko Kadijević, 1925–2014

Poslednji ministar odbrane SFRJ i načelnik Generalštaba JNA od 1988. do 1992. godine umro je u Moskvi 2. novembra 2014.

Intervju – Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić

Borba za boga nije borba za veru

Možete li zamisliti da Srbi na stadionu u Tirani dronom pronesu zastavu Srbije ili neke Velike Srbije? Veliki je Gospod Bog koji nas trpi nepravedne! Ne može se biti Njemu Samom blizak, veran, ako se drugom čini ono što ne prihvatamo da se učini nama. Pri posmatranju utakmice sam osetio žal i sreću što nisam takav i što tome, jasno je, sa svojom porodicom nikada neću pripadati, jer Sami Bog nam jeste preči

Srpsko-albanski odnosi

Šta je tebi Albanija

Albanci na Balkanu žive, osim u samoj Albaniji i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Ako bi u nekoliko reči moralo da se opiše zajedničko stanje ljudi na ovom prostoru, gnev, nezadovoljstvo, nedostatak nade u bolje sutra bi sigurno ušli u takav opis. U takvoj atmosferi, priče o "vekovnim neprijateljima", uglavnom komšijama, pozivanje na "našu" slavnu prošlost i "njihove zločine", kod većine se mnogo bolje primaju nego vizije o zajedničkoj budućnosti

Neredi u Vojvodini

Groznica fudbalske noći

O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita

TV Manijak – »Priča o čvrgama i nebu«, Sava Centar, Beograd

Nebo, čvrga i duga

Povodom sedamdeset godina oslobođenja Beograda u Sava centru je izveden muzičko-scenski igrokaz po tekstu Vladimira Kecmanovića, u režiji Dragana Bjelogrlića. Kecmanović je napravio kreativni iskorak, u najboljem duhu "Otpisanih" – priča o Malom čoveku sa Velikim srcem u Velikim ratovima, postala je univerzalna. A Bjelogrlić je uradio najvažniju stvar, koja nadilazi film ili pozorište: na binu Sava centra stali su preživeli učesnici bitke za oslobođenje Beograda, oni koji su u strahu od histeričnog antikomunizma, ili etikete "komunjara", od 2000. naovamo bili skrajnuti i prepušteni zaboravu. Nisu morali ništa da kažu, oni su svoje uradili još pre 70 godina, naša je sramota što smo ih zaboravili

Istraživanje BIRN Srbija – Sponzorstva i donacije državnih preduzeća

Krave muzare svake vlasti

U jeku priče o štednji kompanije pod državnom upravom potrošile su za tri i po godine najmanje 12 miliona evra na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja u diskrecionom postupku

Skandal – Fudbalska utakmica Srbija - Albanija

Ima li pilota u VIP loži

Veću bizarnost teško je zamisliti: osam dana pred dolazak u Beograd albanskog premijera Edija Rame - prvu posetu ovog ranga iz Tirane nakon šezdeset i osam godina – i dva dana pred vojnu paradu na kojoj će prisustvovati predsednik Rusije Vladimir Putin, mali helikopter na daljinsko upravljanje sa zakačenom zastavom „Velike Albanije" i portretima Ise Boljetinija (istaknutog gerilca Prizrenske lige) i Ismaila Kemalija (predsednika prve privremene vlade Albanije) preleteo je preko stadiona Partizana, što je prouzrokovalo prekid meča drugog kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. godine između Srbije i Albanije

Povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda – Iz vremena okupacije, kultura sećanja

Terazije, 17. VIII 1941.

Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih

Lisica i ždral

Radna verzija

Možda i nisam ja najpodesnija osoba za ambasadora u Hrvatskoj, pitaju se dakako u obe susedne države, ali mene što se tiče to bi bila možda najprikladnija sinekura: nema osim Bosne i Crne Gore zemlje gde bih ja bio fluent speaker

Kultura sećanja – Osamdeset godina od Marseljskog atentata

Poslednje putovanje viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja

Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo

"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"

Srbija, Rusija i svet

»Rješavajuća faza« Aleksandra Vučića

Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada

Vojna parada i Vladimir Putin

Ponovno otkrivanje antifašizma

Zašto će zbog dolaska Vladimira Putina Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić stajati mirno dok se pronose crvene zastave sa petokrakom Prve proleterske, Šeste ličke i drugih partizanskih divizija

Putevima Crvene armije

Varljivo istorijsko pamćenje

Od Talina, Rige, Viljnusa, Varšave na severu, preko Bukurešta, Sofije, Beograda, Budimpešte na jugu, Bratislave i Beča, Crvena armija stigla je u proleće 1945. godine do Berlina. Decenijama su građani zemalja preko kojih je prošla sovjetska vojska slavili Crvenu armiju kao osloboditelja od nacizma, da bi se priča umnogome promenila posle pada Berlinskog zida

Parada ponosa 2014.

Klinička slika države

Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu

Koča i Peko – Dva lica revolucije

Kad heroji ne umru mladi

Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži

Srbija i antifašizam

Povratak otpisanih

Zašto uprkos celokupnom svom minulom radu Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić neće izaći praznih ruku pred Vladimira Putina – ako dođe

Promena imena ulica

Kako su se Peko i Koča vratili u Beograd

U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića

Iz ličnog ugla

Vidimo se opet na balkonu

Kako je košarkaška reprezentacija Srbije otišla u Španiju kao potpuni autsajder, a vratila se kao vice-šampion sveta i planetarni hit

Umesto nekrologa – Milan Galić (1938–2014)

Bajka o krpenjači

U Beogradu je, u svojoj 76. godini, umro Milan Galić, igrač Partizana, legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala

Lisica i ždral

Nova školska godina

"Gle, već jesen! Ali zašto žaliti večno Sunce, kad smo obuzeti traženjem božanske svetlosti, daleko od ljudi koji umiru po godišnjim dobima!"

Intervju – Ivan Ikić, reditelj

Ideologija straha i nemoći

"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"