Portret savremenika: Nebojša Čović

Prekaljeni plejmejker

Od društvene fabrike napravio je privatnu kompaniju, od Košarkaškog kluba FMP napravio je Crvenu zvezdu, bio je za i protiv Miloševića, za i protiv DOS-a; preživeo je brojne afere i ozbiljne optužbe, a već deceniju je uz Vučića i naprednjake, što mu je omogućilo da vedri i oblači u domaćoj i regionalnoj košarci i da se sada ustremi na Evroligu, usput se koristeći svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima, ne birajući često reči, baš kao što je radio tokom političke karijere

Više od tenisa

Zašto tako zdušno navijam za Novaka Đokovića?

Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide

Uživanje zla

Beograd

Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra: Šapić promenio odluku nezavisno od peticije

Pokret „Ne davimo Beograd“ kaže da je obustava tendera za prikupljanje tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra od Cvetkove pijace do okretnice u Ustaničkoj ulici u postojećoj regulaciji pobeda građana, a gradski urbanista kaže da je Šapić o toj obustavi odlučio nezavisno od peticije

Bilo jednom u Jugoslaviji (2)

O, “Mladosti”

Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše

TV manijak

Julijanska repriza

Slučaj košarkaša Fakunda Kampaca

Skup i sjajan, a neregistrovan

Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta

Priča iz života

Gospođa Ticijana neće doći u jedanaest

U antifašističkom proleterskom kvartu južnog Milana nalazi se pijaca sa pedesetak tezgi, a među njima i tezga Frančeska Dikuonca sa sezonskim voćem, dehidriranim đumbirom bez šećera, grisinima sa lukom ili kimom iz Apulije, keksom od heljde iz Umbrije, i – porukama koje ispisuje na papirnim kesama

Početak novinarstva u socijalističkoj Jugoslaviji

Bilo jednom u Jugoslaviji

Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina

Sportska 2022. godina

Džoker, Nole i odbojkašice

Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić

Rat u Ukrajini

Olako obećana brzina

Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu

Trideset godina od smrti Borislava Pekića

Čudo izniklo iz jezgra jezika

Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije