Podivljala gradnja

Njihov obračun sa Beogradom

Tamo gde je bilo dozvoljeno pet, svi znaju da će biti sedam ili osam spratova, a tamo gde bi trebalo da budu tri, biće bar šest. Isto tako, zgrade se prave onolike koliki je plac. Računica investitora i borba za svaki pedalj zemlje i vazduha su jasne: ako je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko dve hiljade evra, jasno je da "malo odstupanje" od 100 kvadrata donosi bogatstvo, a dodatni spratovi mogu da "obezbede" za ceo život ili omoguće kupovinu novih džipova. A džipovi uvek trebaju: nekad za izlazak u grad, a nekad za prikupljanje birača kada su izbori

Reno 4

Lepenski Vir

Betonom na neolit

Nakon što se odustalo od gradnje većeg broja apartmana i bazena u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta i zaštićenih delova Nacionalnog parka Đerdap, građani tog dela Podunavlja pitaju se kome je namenjen projekat za čiju gradnju je već odvojen deo novca u državnom budžetu – iako nema ni dozvola ni usvojenih planova

Indija – Drugi talas pandemije

Smrt ispred bolnica

Naročito zarazne mutacije virusa, spora vakcinacija, praktično neograničena socijalna interakcija i prerani trijumfalizam imaju za posledicu rasplamsavanje zaraze i potpuni kolaps zdravstvenog sistema u pojedinim regijama. Pacijenti neretko umiru ispred bolnica dok čekaju da se oslobodi mesto u krevetu

Kud se dede istraga o Carini

Privatni harač pod državnom zaštitom

Neđo Mandić iz udruženja Međunarodni transport kaže za "Vreme" da privatnici ne naplaćuju Upravi carina zakup parkinga, ali da onda zauzvrat reketiraju prevoznike: "To vam ide ovako: nađemo privatnika, našeg čoveka, koji nam dâ prostor za džabe, a on dobije dozvolu da privodi sve kamione jer i kad ulazi i kad izlazi iz zemlje kamion mora da pristupi na carinjenje. Pa, pošto mora da pristupi kod vas, onda ćete mu uzeti hiljadu-dve dinara, pa puta sto do petsto kamiona – zavisi od toga kakav je terminal. Ako je poput onoga na Kvantašu u Beogradu, sami izračunajte koliko je to miliona

SAD – Kultura oružja

Bilo i ostalo na Divljem zapadu

Amerikanci odrastaju uz kult oružja. Mnogi posedovanje ličnog naoružanja smatraju odrazom ličnih sloboda koje im garantuje Drugi amandman. Kada se desi masakr, neko vreme se ponavljaju uvek iste priče o potrebi povećane kontrole prodaje oružja, ali na kraju sve ostaje isto: možete da odete u obližnju prodavnicu, kupite makarone, sir i usput neki ruger AR-556, poluautomatski pištolj koji ima vatrenu moć kao jurišna puška

SAD – Najveća finansijska pomoć u istoriji

Vera u normalan život

Predsednik SAD Džozef Bajden pružio je Amerikancima mnogo više od 1400 dolara po glavi stanovnika – pružio im je veru u povratak na normalan život

Portret savremenika – Igor Žeželj

Multimilioner pre pedesete

Od buntovnog studenta i pomoćnika direktora Parking servisa, preko Crvene zvezde, do vlasništva 41 medija i zvanične neto dobiti u 2019. od 127,6 miliona dinara. Čudnovati, milionski poslovi sa državnim Telekomom u mnogome su doprineli strmoglavom poslovnom uzletu Igora Žeželja

Država i kriminal – Uspon i pad Veljka Belivuka

Kome je Velja doneo Nevolju

Šta je cilj aktuelne borbe protiv kriminala? Kako je unajmljena ekipa prešla put od držanja na kratkom lancu Partizanovih navijača do državnih neprijatelja broj jedan? Kakvu su tu ulogu igrali politika, policija i nabijanje rejtinga? Zbog čega se južna tribina stadiona JNA našla u srcu tame organizovanog kriminala? Da li je čitava jedna struktura koja je godinama koordinisala, kalkulisala i mešetarila sa Belivukovom i ekipama sličnim njegovoj izgubila Vučićevo poverenje? Tačnije, kako su u ovom državnom poslu pomešali prioritete

Na licu mesta – Kraj sveta

»Dirižablom« na Farska ostrva

Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima

Kosovsko društvo, pitanje jezika (1)

Zato što da

Jezik može biti most, mogućnost, dobra prilika, ali i sredstvo dominacije i potčinjavanja. Može biti u službi manipulacija ili u službi stvaranja. Može se posmatrati kao važno pitanje identiteta. Jezik je neophodan, kako bi se paralelni životi preobratili u suživote, neophodan iz čisto pragmatičnih i ekonomskih razloga, neophodan i kako bi se videlo oko čega se zapravo sukobljavamo i ne slažemo

Intervju – Dejan Radovanović, istoričar umetnosti

Znakovit put u Ništa

"Svaki spomenik je u suštini memento događaja ili ličnosti kojoj je posvećen i ujedno spomen na stanje duha i svesti onoga ko ga podiže. Ovaj ima samo drugu komponentu jasno i nedvosmisleno iskazanu – nasilje, uzurpacija, bezobzirnost kao odliku postavljača. U tome se upravo uklapa u sliku današnje Srbije"