Ub, rodno mesto Cana Subotića
I drugi kradu, ali ne dadu
Čovek je odavde, i nema šta da se kaže, veli jedan koji gledajući u crkvu ponavlja, Ovo se ne viđa za života. Vaistinu, pred ikonama koje je oslikao Rus Muhin može samo da se ćuti
In memoriam – Herta Haas
Ljubav je trajala kratko
Maratonski jubilej
Miha za sva vremena
Franjo Mihalić, osvajač srebrne olimpijske medalje u maratonu 1956. u Melburnu, još uvek važeći rekorder Srbije na 10, 15 kilometara i u trčanju na jedan sat, proslavio je u utorak 90. rođendan
Momo Kapor (1937–2010)
Mali traktat o ganutljivosti
U poslednjem poglavlju Zelene čoje Montenegra, knjige posvećene "uspomeni na velikog umetnika i prijatelja Zuku Džumhura (1921–1989)", Kapor direktno i bez krzmanja izlaže sve ono što mu je u poslednjih dvadeset godina donelo zao glas. Na samom kraju knjige, međutim, stoji: "Često su me pitali na čijoj bi strani Zuko bio da je živ? Zanimljivo pitanje! – odgovarao bih. – Verujte, pitaću ga čim ga budem video..."
Lisica i ždral
Treći čovek
Taman u sebi probudim ono malo hrišćanskih natruha te počnem na nekog pripadnika vladajuće klase gledati kao na brata u Hristu, taj se isprsi kao vojnik partije i ja kud ću, šta ću, davai nazad v ravnodushie, a tu i tamo i u netrpeljivost
Nagrade Brand Faira – Altamed, Beograd
Revita najomiljeniji domaći brend
Napitak poznat širom sveta nastao je u saradnji srpske kompanije i Ruske akademije nauka, na pronalaženju najefikasnijih mogućnosti za očuvanje i zaštitu zdravlja ljudi koji žive i rade u ekstremno teškim uslovima
Portret savremenika – Lepa Lukić
Velika sestra
Ono što većini ne bi moglo tako lako da prođe, Lepoj je prolazilo glatko, iz vrlo jednostavnog razloga: nikada se nije trudila da bude nešto što nije, nikada se nije pretvarala i nikada, uprkos tome što je nazivaju "nekrunisanom kraljicom narodne muzike", nije pokušavala da glumi primadonu
U susret fudbalskom Mundijalu
Sto godina slave
Argentina i Južna Amerika svečano su obeležile 100. rođendan Fransiska "Panća" Varalja, jedinog živog učesnika finala prvog svetskog šampionata u Urugvaju 1930
Politika, budžet i stanovi
Malo skromnosti
Izjava nedelje
»U mojoj biografiji nikada nije bilo incidenata, nikada krivično nisam gonjen, a ispadoh najveći siledžija.«
Velimir Ilić, lider Nove Srbije ("Glas javnosti")
Lisica i ždral
Tražim pomilovanje
Predsednici Skupštine hitno su bili potrebni sinonimi za reč "zločin", trebalo je nabaviti nekoliko rečnika, ići na internet, a sekretarica kao da je u zemlju propala
In memoriam – Jovan Bulj
Plesač na raskrsnici
Sedamdesetih je bio jedan od simbola Beograda, osamdesetih prodavac novina u novobeogradskom bloku 70, devedesetih "parking majstor" kod savskih splavova… Na scenu – raskrsnicu "Kod Londona", stupio je u vreme kad je "Kosa" imala beogradsku premijeru, umro je onog dana kad se u Ateljeu 212 opet pevalo "Daj nam sunca". Ostaće upamćen po tome što je od prozaično rutinskog posla – regulisanja saobraćaja na raskrsnici napravio umetnost
Čestice
Guliver na kraju skale
Svetska ekonomska kriza i kapitalizam
Kako upravljati novim svetom
"Zapad još nije našao drugi način osim zaduživanja kako bi održao životni standard građana. Generacije privilegovanih bejbi-bumera koje se spremaju za penziju ne pristaju na bilo kakvo smanjenje sopstvenog standarda zarad budućnosti svoje dece i unuka"
Intervju – Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju
Čin ljubavi i prijateljstva
"Pred našim očima, na nama su se in vivo igrali sa tezama, dokumentima, implementacijama, ingerencijama, konstruktima, projektima, netvorcima… I mi bismo promišljanjem takvog jednog iskustva imali šta da kažemo i toj Evropi. Nije naš brend neki kajmak ili maline. Naš brend je iskustvo svedoka. Jer mi možemo da pomognemo da se ono što se ovde desilo ne desi više nikome nikada"
Srbija i Evropa
Dugo putovanje ka kući
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Knjige, Pol Oster – Invisible
Bornov identitet
Ovdašnji ljubitelji proze Pola Ostera u poslednjih su četiri-pet godina, zahvaljujući prvenstveno izdavačkoj kući Geopoetika i prevoditeljki Ivani Đurić-Paunović, bili privilegovani te su njegove nove knjige mogli čitati pre nego Englezi i Amerikanci. Novi Osterov roman ovih je dana, međutim, objavljen u originalu, dok se prevod na srpski još čeka. Invisible je u mnogo čemu Osterov povratak na poznat mu teren, na teme i motive koji su ga proslavili
Intervju – Filip Glas, kompozitor
Pevajuća ekonomija ljubavi i smrti
"Filmovi Žana Koktoa predstavljaju neku vrstu epske trilogije o kreativnosti u umetnosti, životu, smrti, ljubavi i onome što je suprotno od ljubavi, a to nije mržnja, već narcizam"
Izborna skupština Jedinstvene Srbije u Sava centru
Domaćin i njegovi visoki gosti
Gospodin Palma održ’o svojevrstan solistički koncert – sa koga jedan od delegata direktno javio, Bajo, ovo samo treba doživeti – na kome su solo tačke imali predsednik Tadić, Prvi potpredsednik Vlade, potpredsednik Vlade Krkobabić, ambasadori Rusije, Švedske i Nemačke, koji i svi rekli, Hvala, jedinstveni gospodine Markoviću