Grčka kriza
Dužnički sirtaki
Posle referenduma o odbacivanju evropskog paketa štednje za svoje evropske i briselske kolege, iritantni grčki ministar finansija Janis Varufakis podneo je ostavku ne bi li premijeru Aleksisu Ciprasu olakšao pregovore koji mu pod novim okolnostima predstoje sa kreditorima i evropskim finansijskim institucijama. Ali, problem koji pred evropskim i grčkim akterima postavlja egejska dužnička kriza je više od matematike
Emigranti u Mađarskoj – Zloupotreba bede
Mađarski zid
Premijer Viktor Orban zloupotrebljava migrantsko pitanje u unutrašnjopolitičke svrhe. Karakteristično je pitanje u jednoj anketi: "Da li se slažete sa Vladom Mađarske da umesto imigranata podršku zaslužuju mađarske porodice i deca koja će se roditi?" U tom svetlu treba posmatrati i izgradnju ograde na granici sa Srbijom
Intervju – Irina Dečermić, pijanistkinja
Pet života jedne žene
"Tolstoj je bio veliki poznavalac muzike, emocije koje je u njemu ona izazivala sigurno nisu bile površne. Muziku je doživljavao kao ljubavni čin. U Krojcerovoj sonati je spojio ženu i muziku. Kad Poznjecov, glavni lik novele, ubija svoju ženu, time Tolstoj ućutkuje i muziku koja je u njemu probudila strasti kakve u njemu budi žena"
Evropska unija – Velika Britanija vs. Nemačka
Ako se ne promenite, mi odosmo
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron krenuo je u diplomatsku ofanzivu u Evropskoj uniji. Baš kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, i on je za ostanak Kraljevstva u Uniji. Pitanje je, međutim, da li će članice EU prihvatiti reforme koje predlaže Kameron pod pritiskom evroskeptika u redovima sopstvene partije, a koje zadiru u neke od temelja na kojima počiva Evropska unija
Koncert – Rundek Cargo Trio, Barutana, Beograd, 12. VI 2015.
Umetnost podrazumevanog
Darko Rundek stari na jedan od najboljih načina, učeći i podmlađujući nas. Osamdesete a naročito Novi talas preterano su mistifikovani, posthumno ih siluju lažovi i budale, kako to obično biva. I može im se, jer je ostalo premalo izvornih koji bi to mogli da (od)brane. Nažalost, tek poneko kao Rundek ima i opravdanje – on je otišao mnogo dalje
Lisica i ždral
Otvoreno pismo Novaku Đokoviću
U nemogućnosti da vam se lično obratim, a osećajući kolektivnu krivicu zbog novinarskog zuluma koji trpite od iskona, odlučio sam se na ovaj nesvakidašnji korak
Intervju – Mari-Pjer Puarije, regionalna direktorka UNICEF-a
Najbolja investicija
"Većina zemalja u regionu nema predstavu kako žive deca iz manjinskih grupa, deca sa smetnjama u razvoju, siromašna deca, ili iz manjinskih etničkih grupa. Srbija je jedna od malobrojnih koja je imala hrabrosti da sagleda realnost"
(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.
Na kauču s Končitom
Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope
Intervju – Aleksandar Rafajlović, umetnik
Pravo na slobodu
"Moje bavljenje precima i ova izložba je u stvari borba na za osnovna ljudska prava: pravo na život, pravo na slobodu, pravo na istinu, na radost... Nijedno od tih prava više nemamo..."
Muzika – Bertran Kanta
Protiv osrednjosti
Iščekivanje novog albuma francuskog dua Detroa još jednom skreće pažnju na karijeru i sudbinu kontroverznog francuskog muzičara Bertrana Kantae
Reprint – Istorija i tumačenja, povodom obeležavanja 60-godišnjice pobede nad fašizmom
Spasavanje redova Putina
Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca
70 godina od kraja Drugog svetskog rata
Dan pobede ili poraz pobednika
Parada koja će se povodom Dana pobede održati u Moskvi ove godine označiće poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraženi će biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im se najviši predstavnici potomaka mnogih njihovih saveznika neće pridružiti. Ali još mnogo više oni koji se danas odriču zajedništva borbe protiv najvećeg zla koje je čovečanstvo iznedrilo u 20. veku. Razočaran sam zbog stavova Vašingtona, Londona i Pariza i svih onih koji misle da moraju da ih slušaju. Njihova bruka meni nije uteha. Dobro je što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi predstavljati građane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili protiv nacizma i fašizma, to jest Titove partizane
Politička klima 5/5
Noć planete Zemlje
Na tribini "Kako se suočiti sa klimatskim promenama" održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Hajnrih Bel", učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji
Politička klima 4/5
Kad uglja više ne bude
Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel
Politička klima 3/5
Plodovi klime
Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena
SAD i Kuba – Nagoveštaj otopljavanja odnosa
Kubanska lula mira
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da izolacija Kube nije funkcionisala proteklih pedeset godina, da je Kastrov režim još na vlasti, te da treba da se pregovara o normalizaciji odnosa. Republikanci su ga dočekali na nož. Opsesija Kubom je konstanta američke politike, starija od hladnog rata
Intervju – Branko Rosić, pisac
A sve je tako dobro počelo
"Ako se bude snimala srpska verzija američke serije Mad Men, njujorška Medison avenija, ta arterija svetskog advertajzinga imaće u domaćoj verziji odgovor u Hilandarskoj ulici. Tu je bila locirana marketinška agencija Saatchi & Saatchi u kojoj su bili između ostalih i Dragan Đilas, a nedaleko od nje i agencija Spektra u kojoj su bili Milan Beko i Beba Popović. Nisu li oni posle rada u agencijama u devedesetim postali neki od važnih kreatora političkog i društvenog života Srbije"
Intervju – Slobodan Rosić, inženjer saobraćaja i ekspert za železnicu
Evropska pravila na balkanski način
Projekat železničke stanice Prokop otišao je toliko daleko da, nažalost, ne možemo da kažemo "prešli smo se, jako smo se prešli". Na tom primeru studenti bi trebalo da uče kako ne treba da se radi. Međutim, ova priča je aktuelizovana projektom "Beograd na vodi"
30 godina Moderne galerije Valjevo
Antologija neobičnog
Za sve ovo vreme, kako kaže Ljuba Popović, nijedan ministar nije bio na otvaranju nijedne izložbe u Modernoj galeriji Valjevo. Išli su okolo po sajmovima šljive i festivalima duvan-čvaraka, ali u Galeriju nisu ulazili
Politička klima
Šta je voda donela
Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pitanja kako se adaptirati na klimatske promene
Istorija — Dnevničke i memoarske knjige Hitlerovih izaslanika u Srbiji i Hrvatskoj
Iz nacističkog ugla
Paralelno čitanje dnevničkih "Zapisa iz NDH" Edmunda Gleza fon Horstenaua, opunomoćenog generala Vrhovne komande Vermahta u Pavelićevom Zagrebu, odnosno memoara Hermana Nojbahera, Hitlerovog izaslanika u Nedićevom Beogradu, nudi nam zanimljivu slike nekadašnje Evrope. Uz oprez i snažnu svest o velikoj opasnosti koja se krije u nekritičkom prepuštanju istorijskim analogijama, ovo štivo nam ipak govori mnogo i o našem vlastitom vremenu
Knjige – Toma Piketi, Kapital u 21. veku
O egzistencijalnim pitanjima
Piketijeva teorija nepodnošljive, neodržive nejednakosti u društvu dokaziva je i primenljiva na mnoge zemlje, posebno na zemlje u tranziciji, poput naše. Uvođenje (nekritičko i neprimereno) neoliberalnog koncepta kapitalizma kod nas pretvorilo se u "divlji balkanski kapitalizam", društvo bez pravnog sistema, sa pljačkaškom privatizacijom i sistemskom korupcijom
Koncert – Amira Medunjanin, Sava centar, Beograd, 14. III 2015.
Deljenje (od) duše
U doba kad su postmodernizam i reciklaža opasno zbliženi, izvođenje tradicionala na način na koji to radi Amira Medunjanin vraća svrhu i smisao obradama, a ovakvi koncerti i najpomodnijima dokazuju važnost i lepotu muziciranja i slušanja uživo
Pad helikoptera kod Surčina
Tragedija u magli politike
Sedam ljudskih života i dragoceni vazduhoplov izgubljeni su u maglovitoj noći između prošlog petka i subote. Tragedije se događaju, statistički su retke, ali i neizbežne. Problem sa ovom tragedijom, međutim, jeste u tome što je izazvala neprilične i povremeno histerične samoodbrambene reakcije pre nego što je bilo kakva zamerka bila upućena. Čovek ne može da se otme utisku da tu nešto nije u redu, psihoanalitičarski rečeno, da je reč o omaškama; običnim jezikom – da je reč o nečistim savestima
Zemlja ljudi – Martinik
Žozefina, Bogart i kreolske krvavice
Za razliku od Velike Britanije, koja je većini kolonija dala nezavisnost zadržavši ih u Komonveltu, Francuzi i dalje drže nekoliko značajnih ostrva u Karipskom moru – Gvadelupe, Martinik, severnu polovinu St. Martina ili mondenski St. Barts
Intervju – Branislava Isailović, advokatica
Faza grubih radova
Pitanje za budućnost je ko će tu doći da investira: nažalost, niko ozbiljan, neki avanturisti, neki kojima će se davati parcele... Meni to više liči na turski dvor, a ne na evropsku državu i vladavinu prava. Svašta se radi u raznim evropskim državama sa javnim parama, ali ovako nešto je tako grubo kršenje ljudskih prava da se čovek pita kako je to uopšte moguće i kako toliko dugo traje