Izložbe
Pronicljivi posmatrač okruženja
Povod za organizovanje tri izložbe Marka Čelebonovića među kojima je i retrospektivna, i četvrte koja je u pripremi, nije nikakav jubilej velikog slikara, već njegova umetnost
Lični stav
Izdvajam mišljenje
O Komisiji za istraživanje stradanja u Srebrenici, šoping molu kraj Topovskih šupa i kritici Izraela
VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.
Marko Nikezić (1921 – 1991)
VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.
Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera
Ovaj narod niko nije pitao da li želi kontinuitet sa SFRJ. Možda narod želi potpuno drugu državu koja bi se zvala Srbija i Crna Gora i koja ne bi nastavljala tragične zablude prethodne države
VREME BR. 103 12. OKTOBAR 1992.
Povodom smrti Vilija Branta (1913-1992) – Nema više čoveka mira
Film
Retki primerci retke vrste
Za narod koji insistira na svojim slobodarskim poduhvatima, potencijalima, pa i potrebama, značajnih filmova sa pobunom kao važnim motivom u srpskoj kinematografiji nerazumljivo je malo
Zoom
Proba paljevine Rajhstaga – Uloga čučavca u poremećenom varenju političkih činjenica, vešala, spot i kad mačka pada u crtanom filmu
Ovde je u glavama apologeta vlasti došlo do jednačenja Vučića i države (pa i društva) i samo nam fali uvođenje neke februarske diktature gde bi maketa vešala bila ključni dokaz da se radi o glavi i budućnosti nacije, kao što je tumačena paljevina Rajhstaga
Intervju – Bodo Ramelo, predsednik nemačke pokrajine Tiringije
Glasanje za populiste je poziv u pomoć
Ne postoji čarobni štapić kojim možemo da rešimo probleme koji su vekovima rasli. Dakle, ja bih želeo da Srbija uđe u EU, ali znam i da ne možemo mi da rešimo Kosovo. Pet evropskih država ne priznaje Kosovo. Engleska ima Gibraltar, Španija ima eksklave u Africi, što znači da postavljamo standarde kojih se sami ne držimo
Nuspojave
Kratko pismo za dugo rastajanje
Izuzetna "dodata" vrednost ovog čina grupe profesora Filozofskog fakulteta je u njemu samom, odnosno u signalu koji se njime šalje u etar nad Srbijom
Intervju – Dragoljub Zamurović
Narodu je prekipelo
"Smatram da je u pitanju građanski bunt uperen pre svega protiv opšte fašizacije društva, kao i želja ljudi da se smanji uticaj bilo koje stranke-sekte ili teškog bolesnika na naše živote. Narodu je prekipelo od toga da pojedinac mora da se učlani u neku stranku da bi dobio bilo koji državni posao. Ljudi više ne žele da gledaju Predsednika koji ih svakodnevno laže da žive u ‘zlatnom dobu’. Ovo je prvi put, posle mnogo godina, da se broj učesnika u protestima uvećava iz dana u dan. Tu karakteristiku sam želeo da predstavim na svojim fotografijama i zato sam počeo da se pentram po raznim krovovima kako bih mogao to da snimim"
Srpsko-ruski poslovi
Braća po atomu
Da li nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina, uz druge eksplozivne teme, Srbija počinje da potajno razmišlja i o zabranjenom voću – upotrebi nuklearne energije
Intervju – Nenad Radujević, direktor modnog studija »Click« i osnivač Beogradske nedelje mode
Država i moda
"Naš glavni cilj je da modna industrija bude priznata u industrijskoj strategiji Srbije. Imam utisak da lutamo od toga šta Srbija zaista ima i uticaja sa strane. Svetska banka nam stalno nameće industrijske grane koje ona želi u našoj industrijskoj strategiji, i čini mi se da je to pogrešno"
Novak Đoković u 2018.
Povratak kralja
Iako je odavno zauzeo svoje mesto u istoriji, Novak Đoković će sigurno pokušati da obori još koji rekord i da se zadrži što duže na tronu. Gledamo ponovo Novaka koji stiska pesnicu, uzvikuje "idemo" i reži na protivnike. Čoveka koji je ponovo gladan pobeda i željan tenisa
TV manijak
Svi kao jedan i N1
Kosovo je 2018. bila najčešća reč na televiziji, sa najmanje slike. Gotovo nikada nismo videli život običnih ljudi, Albanca nismo videli na televiziji decenijama, nikada precizno ne znamo kakav je odnos kosovskih Srba prema vladi u Prištini
Francuska – Ekonomska pozadina protesta
Na račun naroda
Politika "stezanja kaiša" Emanuela Makrona za cilj ima da se na račun najsiromašnijih omogući nesmetano bogaćenje najbogatijih. Marksističkim rečnikom: Socijalni bunt je izazvala nepravedna preraspodela viška vrednosti
Razgovor – Zoran Mojsilov, vajar
Čovek koji budi kamen
"Kad sam radio Jabučila u Pirotu, dolazili su ljudi i smetali mi. Bili su zainteresovani i za materijal, za metal koji su hteli da ukradu i preprodaju. Znaš kako je, sirotinja"
Intervju – Aleksandra Stratimirović, dizajnerka svetla
Sastavni deo svega vidljivog
"Danas u 2018. na prelazu u 2019. Beograd (i Srbija) stvarno treba da otvori svoja blindirana vrata kreativne tamnice i pusti na slobodu pametno stvaralaštvo"
Francuska – Četvrti čin »žutih prsluka«
Socijalna pobuna
Protesti "žutih prsluka" iznedrili su dva ključna pitanja oko kojih se lome koplja: kupovna snaga niže i srednje klase i poreska pravda. Emanuel Makron, uzdizan kao predsednik nade, nadalje će vladati kao predsednik dugoročne krize kojoj je teško videti kraj
Politike solidarnosti i hijerarhije
Utvare eksploatacije
Pozivi na solidarnost uvek se moraju posmatrati u ključu političkih aktera koji pozivaju i onih koji su pozvani te njihovih pozicija unutar ekonomske i političke hijerarhije. Poziv stoga zvuči krajnje cinično
Podele
Od istorije ništa ne učimo
Samo par nedelja nakon Makronovog govora u odbranu "moralnih vrednosti" u samom srcu Francuske buknuli su "Yellow Vests"(Žuti prsluci) protesti inicirani dugogodišnjim padom ekonomskog standarda
Granice evropske solidarnosti
Lokalni lideri i globalni procesi
Dok su se u Francuskoj izgovarale velike reči o miru, nenasilju, solidarnosti i posledicama nacionalizma, pogledi nekih od njih su besciljno lutali. Odsustvo zainteresovanosti ne iznenađuje jer su se u lokalne moćnike izgradili zahvaljujući zastrašivanju, etničkim podelama, potpirivanju i učešću u sukobima. I danas se na vlasti održavaju primenjujući iste principe
Evropsko jedinstvo pred iskušenjima
Vraća li se točak istorije unazad
Ono što je u ovom trenutku krize važno jeste da se ojača narativ o Evropskoj uniji kao o mirovnom projektu
Izložbe
Poezija pirinejskih majstora
U Parizu su gotovo istovremeno upriličene vanserijske izložbe dvojice velikih umetnika, savremenika i prijatelja, rođenih u istoj zemlji – Španca Pabla Pikasa i Katalonca Huana Miroa. Mašta, jarke boje, melanholija i energija utkane su u ove postavke koje ne ostavljaju ravnodušnim
Francuska – Pobuna »žutih prsluka«
Puna čaša jeda
Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast
