Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi
Na zapadu su se radnici više od jednog veka krvavo borili za svoja prava. Sindikalne borbe bile su teške, opasne, često beznadežne, ali nove generacije radnika nastavljale su tamo gde bi prethodne generacije bile stale, zadržavale su osvojeno i proširivale prostor slobode. Kod nas su sindikati bili i ostali samo služba koja se bavi organizacijom isporuke brašna i svinjskih polutki, a ne lokomotiva jedne kompozicije koja grabi tračnicama slobode
Izložba „Dvojnost portreta“ Slavka Krunića u Modernoj galeriji Valjevo je rezultat dugogodišnje saradnje između autora i Ljube Popovića, osnivača ove galerije. Izložbu je otvorio Edin Karamazov, istakavši Krunićevu potrebu da spoji muziku i slikarstvo
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Predsednik Makron će sutra na TV kanalima govoriti o društvenim i političkim tenzijama, posle konačnog usvajanja zakona o reformi penzija. France 24 javlja da su u trećem arondismanu Pariza demonstranti blokirali ulice i da su zapalili gume i kante za smeće. Novi protesti zakazani su za četvrtak
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Nije baš sasvim jasno zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe
Abu Dabi već ima Luvr, a gradi se i Gugenhajm muzej, pa su velike šanse da prestonica UAE postane kulturna meka Bliskog istoka i da se baskijski “Bilbao efekat” dogodi i na obalama Persijskog zaliva
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
Sergej Dovlatov: Pisma ženama; s ruskog prevela Natalija Nenezić; LOM, Beograd, 2022.
Milica Živadinović je slikarka, ali je za nastanak monografije Ornamenti Srbije, pirotski ćilim važnije što je praunuka pisca Bore Stankovića
„Nastala je situacija u kojoj me gradska sekretarka direktno gura da kršim zakon, da se inostranim partnerima lažno predstavljam kao umetnički direktor Bitefa. To nisam pristao“
Ukoliko dođe do Vučićevog zaokreta prema zapadu, desničarski ekstremisti ispod njegovog prozora biće zaslužniji od celokupne proevropske opozicije, profesionalnih medija i nevladinog sektora. Možda su gajeni i za tu svrhu
Slavna američka glumica Rakel Velč preminula je u 83. godini. Bila je seks simbol 1960-tih godina, proslavila se ulogama u filmovima “Milion godina” i “Tri musketara”, snimala je sa najvećim svetskim zvezdama
Predsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju
Da li i na koji način lični afiniteti, karakterne osobine, poreklo, pa i fizički izgled utiču na to kako percipiramo nečiju umetnost? I kakve veze sa svim pomenutim ima knjiga o botanici iz 17. veka
Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije
Najoriginalniji um istočne Evrope i konzervativni liberal koji se okrenuo socijalizmu kad su svi emigrirali u suprotnom pravcu
“Atmosfera unutar EU prema Srbiji jeste se uveliko promenila zbog stava zvaničnog Beograda prema ratu u Ukrajini. Mislim da ljudi u Srbiji nisu svesni koliko je narušena reputacija zemlje koju ste tako teško povratili nakon devedesetih. Zbog svega toga mnogi nemački investitori pitaju kuda ide Srbija, jer žele da ulažu dugoročno i u sigurno okruženje. To je, naravno, jasno predsedniku Vučiću i bez našeg predočavanja”
Vlada SAD je odlučila da 11. maja ukine propis prema kome nevakcinisani stranci ne mogu da uđu u zemlju. Ako ostane pri tome, najbolji svetski teniser će biti glavni favorit da po četvrti put osvoji Otvoreno prvenstvo Amerike
El Grekova slika koju je knez Pavle Karađorđević prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, posle 74 godine prvi put se vratila u Evropu. Do 19. februara će biti u Budimpešti na najvećoj izložbi dela slavnog španskog umetnika
Našli se Srbin, Amerikanac, Nemac, Francuz, Italijan i Slovak. Zvuči kao početak vica u kome će Srbin da namagarči sve druge. Samo što nije vic. I osim Srbina tamo u Prištini je i onaj Albanac koji kvari celu priču
Psihoanaliza – “priča o tome zašto i o čemu ljudi nisu mogli da govore” i “izum za one koji nisu mogli da se prilagode” – upravo je imigrantska nauka nastala u svetu u kojem ima sve više doseljenika. Osoba koje se ne uklapaju i čije su želje neuklopive
U Vučićevoj interpretaciji, Hrvatska crče od ljubomore zbog uspeha Srbije. Zato na komšijski ulazak u Šengensku i zonu evra predsednik Srbije odgovara otkrićem najezde špijuna na Beograd. To mu je krunski dokaz da je Srbija ipak najvažnija i najjača u regionu
