Hotelski skandali
Duh Al Kaponea i plivajući nameštaj
Postoji dobar razlog što se toliko skandala događa u hotelima. Zbog mnogo čega ljudi se tamo ponašaju znatno drugačije nego kod svoje kuće, što hotele čini zanimljivim
Zatvaranje subotičkog Narodnog pozorišta
Plafon na podu
Višedecenijsko runiranje stare zgrade teatra poslužilo je kao povod za napade na Ljubišu Ristića, verovatno zbog njegovog političkog bekgraunda. Jožef Kasa: "Iza Ristića je ostala pustoš"; Ljubiša Ristić: "Tragično je što provincijski politikanti hoće iznova da napišu istoriju pozorišta"
Novi centar Britanskog saveta
Prostor mogućnosti
Uloga Britanskog saveta je da ujedinjuje ljude; intenzivniji kontakt može dovesti do boljeg razumevanja i prihvatanja različitih kultura
Izjava nedelje:
„Ne verujem da će Labus kao ozbiljan čovek pristati da bude novi Milan Milutinović novog Slobodana Miloševića.“
Slobodan Vuksanović, predsednik Narodne demokratske stranke, govoreći o eventualnoj kandidaturi Miroljuba Labusa za predsednika Srbije ("Blic")
Neobičan štrajk
Stala srpska gvozdenjača
Ozbiljniji problem od licitiranja železničkih plata je u tome što nadležna ministarka za saobraćaj i veze Marija Rašeta-Vukosavljević nije ovim povodom izašla na čistac ni s ozbiljnijom informacijom o tome šta se predviđa u novom zakonu o železnici, pa ni sa strategijom razvoja ove "saobraćajne kičme" Srbije
Film - Mulen Ruž
Crkva svete dekadencije
Režija: Baz Lerman; Uloge: Nikol Kidman, Juan Mekgregor, Džon Leguizamo, Džim Broudbent
Uoči francuskih izbora
Širak, Žospen ili „treći čovek“
U igri "loše kohabitacijske beskonačnosti" krije se i šansa "trećeg čovjeka", Žan-Pjera Ševenmana jer pokušava izaći iz uske stranačke koncepcije predsjedničkih izbora, "nadići ljevicu koja je okrenula leđa narodu i desnicu koja je okrenula leđa naciji"
Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)
Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića
Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.