TV manijak
Moja najbolja desna ruka
Nuspojave
Javno, da izvinite
Nekada je komparativna prednost Studija B bila u tome što je "manje državni" od drugih; danas je u tome što je manje privatan
Povodom izložbe Slobodana Jevtića Pulike u Valjevskoj gimnaziji
Geometar vremena sna
U januaru je izlagao u Kulturnom centru u Parizu, koji je takoreći ozid’o, ali ne ide na te trivijalne skupove na kojima se promovišu razne skalamudije
Mit i stvarnost
Dužan ko Grčka
Grčki političari su godinama lagali svoj narod, često upotrebljavajući takozvano kreativno knjigovodstvo ne bi li ulepšali statističke podatke, a pri tom izbegli probleme sa briselskim tehnokratama i ostalim partnerima u evrozoni. Kad je "žurka" završena i kada je došlo vreme da se plati račun, a desilo se da to bude usred najgore svetske ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, otkrivena je surova stvarnost
Intervju – Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
O kriminalu, regionu i standardu
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana
Atentator na papu Jovana Pavla II
»Napisaću savršeno jevanđelje«
Portret savremenika — Džoni Dep
U miru sa sobom i svetom oko sebe
Nesporno talentovan i nesprono uspešan, Džoni Dep je čovek koji svoju slavu posmatra kao nešto s čim je morao da se pomiri kako bi mogao da se bavi svojom umetnošću i, istovremeno, čovek koji od svoje "ekscentričnosti" nije pokušao da napravi brend. Prevedeno na opštepoznate mudrosti, on je odlična ilustracija onoga da prava gospoda ne moraju da dokazuju da su gospoda, kao i da prave "face" ne moraju da glume kako su "face"
Grip
Izvlačenje iz štete
Šta uraditi sa viškom vakcina i kako sprečiti ekonomsku propast postalo je, očigledno, važnije pitanje od onog "a šta ćemo sa pandemijom"
Nova godina i Rimski carevi
Kada se sunce pretvori u krst
U starom, desetomesečnom rimskom kalendaru zimski meseci nisu postojali, jer se za vreme zime ništa bitno nije događalo, niti je bilo posla u poljoprivredi, niti je bilo zgodno da se vodi rat, samo što to, nažalost, nije odgovaralo godišnjim dobima i menama meseca ili sunca. Zbog toga su 156. godine pre nove ere uvedeni januar i februar, a početak godine je sa 1. marta premešten na 1. januar, otprilike u vreme najkraćeg dana, najduže noći, kada će, mislilo se, na vreme posejano seme proklijati ispod snega, a to je dobar početak, zar ne