Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Papa Franja

U Vatikanu nešto novo

Konzervativac i levičar, Argentinac sa italijanskim korenima, prvi papa jezuita, prvi neevropski papa, kardinal koji nije spominjan ni među prvih deset favorita za rimskog biskupa. Iako je već u prvim minutima svog pontifikata pokazao da je drugačiji od svojih prethodnika, u prvim danima svojom skromnošću pridobio velike simpatije javnosti, papu Franju tek čekaju ozbiljna iskušenja

TV manijak

TV mitomanija

Italija – rasplet ili novi zaplet

Vanzemaljci sa pet zvezdica

Stabilnost Italije, evrozone i svetskih berzi zavisi od poslanika pokreta "Pet zvezdica" koji su mahom politički amateri, a njihov šef, bivši komičar Bepe Grilo, deluje kao anarhista koji juriša na institucije. Barem za sada

Izbor pape

Šansa za novi početak

Budućem papi neće biti lako. Kritike na račun Katoličke crkve se čuju sa svih strana, ozbiljne su i teške, a na prave promene čeka se dugo. Osim bremenitog nasleđa, čovek koji će stajati na čelu 1,2 milijarde katolika širom sveta imaće prvi put u istoriji Vatikana svog prethodnika za najbližeg komšiju

Abdikacija Benedikta XVI

Poslednje papino iskušenje

Na veliko iznenađenje i prijatelja i kritičara, Benedikt XVI će ipak ući u istoriju, i to činom zaboravljenim u Vatikanu, toliko neobičnim da ni poznati teolozi u prvi mah nisu bili složni koliko je takvih slučajeva bilo u preko 2000 godina dugoj istoriji Katoličke crkve: dao je neopozivu ostavku na funkciju božijeg izaslanika na zemlji koja stupa na snagu 28. februara

Knjige – Geopolitika emocija

Samopouzdanjem protiv istorijske beznačajnosti

Emocije, poput holesterola, mogu biti i dobre i loše, kaže Dominik Mojsi, autor knjige Geopolitika emocija u kojoj tvrdi da savremenim svetom vladaju tri osnovne emocije: strah, nada i poniženje. One su u geopolitičkom smislu važnije od gneva, očaja, mržnje, ozlojeđenosti, besa, ljubavi, časti te solidarnosti jer su usko povezane s pojmom poverenja, a poverenje predstavlja odlučujući faktor u načinu na koji nacije i narodi odgovaraju na izazove s kojima su suočeni, kao i kako se odnose jedni prema drugima

Ličnost godine – Episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk)

Simboli venčanja Istoka i Zapada

"Čak i ta državnost, prvo, nije do kraja ostvarena, a drugo nije donijela nešto što bi čovjeku omogućilo ličnu sreću, tako da smo ovdje pred jednim duboko uzburkanim duhovnim stanjem na obe strane. Kao episkop, ovdje primam i Albance i Srbe i sa svima razgovaram, i kod svih osjećam žudnju za nečim stabilnim, što se ne mijenja, što čuva ljudske vrijednosti i vrline bez pogovora, da ne mogu da se mijenjaju s vremenom"

Moj muški život

Ružne žene

Postoje li uopšte ružne žene?

Knjige – »Makijaveli« Koste Čavoškog

Kako čitati Makijavelija

Knjiga Makijaveli Koste Čavoškog jedina je monografija o Makijaveliju na srpskom jeziku u poslednjih pedesetak godina. Sistematičnošću i pouzdanošću ona pruža niz zanimljivih i korisnih tumačenja, a iskoracima iz poznatih tokova preporučuje se kao složena konstrukcija koja nadilazi puki pregled opštih mesta rečenih o slavnom Firentincu i njegovom delu

Helenski fond za kulturu

Istorijsko bliske kulturne veze Srbije i Grčke

Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu

Iz istočne Nemačke s ljubavlju

"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva