Zaštita životne sredine na srpski način

09.jul 2014. Zoran Majdin

Crveno da crvenije ne može

Vlada u kojoj je Zorana Mihajlović bila zadužena (i) za životnu sredinu nije se baš pretrgla po pitanju ekologije, nije se proslavio ni njen prethodnik – Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u vladi Mirka Cvetkovića, nisu se, doduše, proslavili ni njegovi prethodnici, kao ni prethodnici prethodnika i tako sve dokle pamćenje dopire: izgovor je uvek bio isti – kriza je, nema para, ima prečih stvari...

Intervju – Vule Žurić, pisac

18.jun 2014. S. Ćirić

O bezdomnosti

„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."

Izbegličke teme u kulturi

18.jun 2014. Sonja Ćirić

Tragovi nevidljivog naroda

Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama

Arhitektura danas

02.april 2014. Ivana Milanović Hrašovec

Od Salona do stvarnosti

Arhitektura je u Srbiji marginalizovana, opterećena birokratskim tegovima, raznim interesima, ali i novim zahtevima vremena. Zašto je arhitekta danas gorki ovozemaljski svedok

Sudbina Fabrike automobila Priboj

13.novembar 2013. Zoran Majdin

Propast našeg Mercedesa

Da nije bilo Rezolucije Informbiroa 1948, da Tito nije odgovorio Staljinu onako kako je odgovorio, da nije pretila vojna intervencija sa istoka, Priboj bi posle rata ostao ono što je bio – kasaba na napuštenom karavanskom putu Dubrovnik – Novi Pazar. Ovako...

Televizijska serija »Ravna Gora«

30.oktobar 2013. M. R

Dve reči koje su pobedile

Kako izgleda prva epizoda "Ravne gore"? Kamera Predraga Jočića vanserijski je dobra, takođe i još mnogo toga drugog, a Radoš Bajić nije bez razloga čovek koji ume da pravi serije rekordne gledanosti

Ustavni sud Srbije na meti političara

16.oktobar 2013. Tatjana Tagirov

Slučaj do slučaja

Zabrinjavajuće je to što neformalno najmoćniji političar u zemlji sebi daje pravo da pljuje po instituciji koja ne pripada izvršnoj vlasti. Nije mu to prvi put: malo-malo pa najavljuje koga će nadležni organi, kojima nije nadređen, uhapsiti. Kao potpredsednik vlade ne poštuje presumpciju nevinosti; kao da pojma nema da postoje predmeti pred Ustavnim, kao i pred sudovima redovne nadležnosti, koji su naprosto – poput pritvorskih – hitniji od nekih drugih predmeta

Knjige – Slobodan Bubnjević, Strah od promaje

18.septembar 2013. Teofil Pančić

Mala balkanska strahologija

Književna radionica Rašić, Beograd 2013.

Domaći biznis i arapski mentalitet

18.septembar 2013. Momir Turudić

Srbija do Abu Dabija

Srpski mediji i političari predvođeni Aleksandrom Vučićem postali su preko noći vrsni poznavaoci arapskog mentaliteta, sa tvrdnjom da je deo tog mentaliteta lično poverenje pri investiranju novca. Reklo bi se da je to nova činjenica o navikama u arapskom svetu, naročito poslovnom. Arapi jesu gostoljubivi, vole da se druže, pozivaju u kuću, reč brat ili prijatelj izgovara se gotovo odmah, ali kada dođe do pregovora o poslu, važe drugačija pravila

Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1)

07.avgust 2013. Dr Saša Marković

Aeroput, svetski a naš

Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista

Intervju – Milica Grković-Popović, Messer Tehnogas AD

31.jul 2013.  

Najhladnija tečnost na svetu

"Tečni helijum se upotrebljava za MRI u bolnicama, tj. kod sistema magnetnih rezonanci, koji omogućavaju formiranje slike unutrašnjih organa i predstavljaju jednu od najmodernijih dijagnostičkih tehnika, kao i za NMR, odnosno sisteme koji se uglavnom koriste u naučnoistraživačkim ustanovama za spektroskopsko određivanje sastava materije, u istraživanjima fizike čvrstog stanja na niskim temperaturama, a zanimljivo je da je najveće postrojenje koje koristi tečni helijum Veliki sudarač hadrona u CERN-u"