Da li je BiH na rubu raspada, dvadeset sedam godina nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu? Ili je sadašnja situacija još jedno podizanje tenzija pred izbore, koji bi trebalo da slede oktobra 2022? Da li su nacionalistički lideri u ćorsokaku, pa igraju poker
Maja Arad Jasur se predivno poigrava sa stereotipima – nevolja je što mi lako prepoznajemo tuđe zablude kao stereotipe, ali ne i svoje. Svoje niske istine dobro krijemo od samih sebe da nam ne bi porušile predstavu o sopstvenim vrednostima
Dok državna turistička organizacija Ukrajinu promoviše sloganom „Keep Calm and Visit Ukraine“, širom zemlje se održavaju ratni kursevi i borbeni trenizi na kojima u velikom broju učestvuju i žene. Istraživanje Kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je jedna trećina Ukrajinaca spremna da u slučaju rata uzme oružje u ruke
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
Simbol otvaranja ZOI je bila – politički neutralna – pahuljica! Ovom kristalnom formom izbegnuta je svaka negativna konotacija, a noseća poruka manifestacije je budućnost – kroz omladinu
Teško je preceniti značaj pojave i delovanja Marka Brecelja na jugoslovenskoj i postjugoslovenskoj kulturnoj sceni. Umetničko iskustvo koje je on ponudio definišuća je tačka u ovdašnjem rokenrolu od koje on konačno postaje opasan
SАD i NАTО su odbili ruski zahtev da se NATO ne širi na istok, traže deeskalaciju u slučaju Ukrajine, predlažu pregovore o raspoređivanju raketa i kontroli nuklearnog naoružanja i o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
