Kletva episkopa banatskog Nikanora upućena LGBTI+ zajednici i Ani Brnabić nije samo ekstremni izliv moralističkog besa jednog pravoslavnog sveštenika, ona crpi svoju žestinu u konzervativizmu srpskog društva u kome mnoge političke organizacije, partije, sveštenstvo i javne ličnosti ne skrivaju svoju averiziju prema svemu što nije heteroseksualan odnos
“Gledam te nesrećnike, vidim da su izgubljeni u prostoru i vremenu, i kažem oficiru koji ih je doveo, mom prijatelju i iskusnom ratniku: ‘Vrati ih nazad, za dan-dva biće pogibije, nemoj i njih još da nosim na duši.’ I on ih vrati”, rekao je autoru ovog teksta penzionisani komandant Vojske Srpske Krajine
Afera Jovanjica već tri godine potresa srpsku javnost. Još od samog otkrivanja 1, 6 tona marihuane i skanka na imanju kod Stare Pazove, zataškavan je ovaj slučaj borbe protiv organizovanog kriminala. Međutim, on ne samo da nije je prestao bujati, već je prerastao u korupcijski skandal nesagledivih razmera. Kako delovi vlasti, pravosuđa i tajnih službi pokušaju da “uguše” one koji razotkrivaju Jovanjicu, tako iz dima izroni nova glava nekog moćnika povezanog sa prvookrivljenim Predragom Koluvijom. Ko god se dotakne biljki s Jovanjice, gubi se u ogromnom oblaku dima u kome se odvija borba epskih razmera između organizovanog kriminala i boraca za pravnu državu. Ko su akteri i o čemu se radi u jednoj od najvećih srpskih afera do sada
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Ukrajinsko političko vođstvo kao da postupa bez odgovornosti i od vojske traži da pokrene odlučujuću ofanzivu na Herson. Ima smisla, naravno, povratiti nekim konkretnim delom nešto poverenja u sebe, ali nema resursa za to
U Ukrajinu će biti upućene hiljade artiljerijskih projektila, minobacački sistemi, protivtenkovski bacači “Džavelin” i druga. Ukupna vrednost američke vojne pomoći Ukrajini dostićiće tako gotovo devet milijardi dolara
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled za 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"
Afera Jovanjica već tri godine potresa srpsku javnost. Od samog otkrivanja 1,6 tona marihuane i skanka na imanju kod Stare Pazove, ovaj slučaj borbe protiv organizovanog kriminala je zataškavan. Međutim, on ne samo da nije prestao da buja, već je prerastao u korupcijski skandal nesagledivih razmera. Kako delovi vlasti, pravosuđa i tajnih službi pokušaju da “uguše” one koji razotkrivaju Jovanjicu, tako iz dima izroni nova glava nekog moćnika povezanog sa prvookrivljenim Predragom Koluvijom. Ko god se dotakne biljki s Jovanjice, gubi se u ogromnom oblaku dima u kome se odvija borba epskih razmera između organizovanog kriminala i boraca za pravnu državu. Ko su akteri i o čemu se radi u jednoj od najvećih srpskih afera
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
U sagi zvanoj Visoki predstavnik u BiH maske su pale. Za jedne je BiH jedino moguća po meri isključivih entonacionalnih politika, za druge je građanska država paravan za ekstremni nacionalizam, za treće je ovaj koncept, zapravo, “prozapadna prljavština”
