Vučić i real-nacionalni NVO

Oda radosti na guslama

Kako se predsednik Srbije našao na konferenciji koju organizuje novoosnovana nevladina organizacija Nacionalna avangarda i kako se stavovi ove grupe uklapaju u glavnu struju srpske politike

Fronteks –Upravljanje granicama Zapadnog Balkana

Što dalje od EU

Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu ubuduće će se više angažovati na svim izbegličkim rutama, ne bi li izbeglice zadržala što dalje od spoljnih granica Evropske unije. To je još jedan u nizu poteza briselske administracije da se reši izbegličko pitanje, koje je duboko podelilo EU i na kojem su do opasnih razmera ojačale desničarske partije

EU – Disciplinovanje Mađarske

Sukob do poslednje izbeglice

Evropski parlament je izglasao pokretanje procedure za sankcionisanje Mađarske zbog kršenja evropskih vrednosti i vladavine prava. Budimpešta najavljuje tužbu Evropskom sudu pravde. To je samo uvod u buru pred "sudbonosne" evropske izbore u maju sledeće godine, koje bi mogle da dobiju desničarske partije. U centru svega stoje izbeglice

Nuspojave

Jogurt na vodi

Šta nam dve "provale" koje su izrekli predsednik Srbije i predsednica Hrvatske govore o naravi njihove vlasti, ali i o temeljima na kojima ona počiva

Intervju – Dragan Đilas

Samo zajedno možemo izvući Srbiju iz ambisa

Aleksandar Vučić je simbol svega u ovoj zemlji, personifikacija autokratskog režima. On je i Beograd na vodi i Er Srbija i firme u kojima ljudi rade za dvesta evra i Kosovo i autoputevi i poljoprivreda – rečju, on je sve. I onda nam kažu – Savez je protiv Vučića. Ama, ljudi, nismo mi protiv njega lično, nego protiv onoga što on i njegov režim rade. Kada kažemo Vučić, mi kažemo i Rističević, Vulin, Stefanović, Zelja... Jer, između njih nema razlike. Savez je promena shvatanja politike u Srbiji – seli su ljudi koji ne misle o svemu isto i rekli – čekajte, ima nešto važnije od naših razlika. Ne možemo građanima da ponudimo da jedna vlast zameni drugu jer je zemlja podeljena, nego moramo da formiramo vladu uglednih, nestranačkih, stručnih ljudi da upravo oni pomognu i uvedu zemlju u normalu da bi Đilas, Obradović, Jeremić, Stefanović, Janković, Lutovac i drugi mogli jednog dana izaći na normalne izbore sa svojim stavovima

Nacionalni fudbalski stadion

Laka letnja zabava za milione

Najnovijom najavom da će s jeseni 2018. godine krenuti izgradnja nacionalnog stadiona predsednik Srbije uzbudio je javnost koja se još oporavlja od Svetskog prvenstva u Rusiji. Najava po sebi ne košta ništa i nije izrečena prvi put, pitanje je da li ima i nečega stvarnog u priči o investiciji od 250 miliona evra, najmanje

Zaokret »izbegličke majke«

Samit Evropske unije u Briselu

Dogovor »na mišiće«

Samit lidera EU o reformama migrantske politike u Briselu najavljivan je kao "sudbinski" za opstanak čitave Unije. Uprkos postignutom dogovoru, i dalje ostaju brojna otvorena pitanja od čijeg rešavanja će zavisiti da li će ovaj načelan sporazum biti uspešno sproveden u delo, čime bi se smanjio i duboki jaz i nepoverenje unutar evropske zajednice

Tribina »Vremena« i CIRSD-a

Srbija između Rusije i Zapada

Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Turska – Pobeda Redžepa Tajipa Erdogana

Tehnički nokaut u prvoj rundi

Pobedom Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima na snagu stupa predsednički sistem koji mu daje gotovo neograničena ovlašćenja. Treba očekivati da će sada još žešće da se obračunava sa opozicijom, da će nastaviti sa islamizacijom zemlje, da će voditi još agresivniju spoljnu politiku

Intervju – Džefri Saks, profesor Univerziteta Kolumbija

Saradnja je logika čovečanstva

"Proširenje Evropske unije je ispravna ideja, kako za Zapadni Balkan tako i za Evropu, ali se ono ne događa jer je Evropska unija u krizi. Kriza ima tri komponente: prva je migrantska kriza, drugi problem je što evropske institucije ne funkcionišu, a treći – niko nije preterano velikodušan"

Intervju – Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava

Protočni bojler ljudskih prava

Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje

Kina i EU

Sumnjičavi partneri

Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini

Sukob »stare« i »nove« Evrope

»Volja naroda« ili naredbe Brisela

Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova

Uzbuna u EU

Strah od italoegzita

Da li Italija može da bude primorana na poslušnost, kao što je to učinjeno sa Grčkom, i koliko protektorata Brisel i Berlin mogu da postave u nastojanju da spreče dezintegraciju Evropske unije

Italija – Politička kriza

Italijani na prvom mestu

Predsednik države Serđo Matarela (na slici gore) iskoristio je svoje ustavno pravo, stavio veto na evoroskeptičnog ministra privrede koga je predložila novoformirana parlamentarna većina i tako gurnuo Italiju u do sada nezapamćenu političku krizu

Nemačka – Novi antisemitizam

Stara mržnja u novom ruhu

Desničari mrze muslimane. Muslimani mrze Jevreje. Desničari se tiho raduju antisemitskim napadima muslimana, ali pozivaju Jevreje da se priključe njihovoj borbi protiv islamskih izbeglica. Neki predstavnici jevrejske zajednice u Nemačkoj pozivaju Jevreje da za svaki slučaj prikriju svoj identitet, drugi da upravo sada, kada se ređaju antisemitski napadi, prkosno istaknu jevrejske simbole. Ko bi rekao da će u Nemačkoj Jevreji ponovo morati da strepe za svoju bezbednost samo zato što su Jevreji

Intervju – Džudi Dempsi, Karnegi fondacija

Gubitnici u igrama moći

"Zapadni Balkan je veoma podložan svim vrstama uticaja. I, zamislite, svi ovi uticaji su bezuslovni. Tako da imate usamljenu EU koja postavlja uslove Zapadnom Balkanu dok drugi igrači nemaju uslove, ali imaju uticaj i novac. Ako ste u Skoplju ili Beogradu, čak i u Prištini, što je više poželjno, vi se više kompromitujete prema EU ako se približavate Kini i Rusiji. Međutim, imate političare Zapadnog Balkana koji se oslanjaju na ispitivanja javnog mnjenja i misle da mogu da nadigraju Brisel u korist Rusije"

Nuspojave

Pouka mađarskih snaša

Šta je zajedničko svim evropskim čvrstorukašima? To da im je Aleksandar Vučić najbolji politički prijatelj i pobratim

Aleksandar Vučić i Angela Merkel

Kancelarkin najbolji đak

Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo

Stranački život i smrt

Sudbina opozicije i komentari

Mada se sagovornici "Vremena" iz Pokreta slobodnih građana i Narodne stranke zalažu za blisku suradnju sa Đilasom, jasno je da od prihvatanja njegovog predloga za formiranje Saveza za Srbiju nema ništa. To, svakako, nije kraj opozicionih pregovora. U trenutku kada su spali na sedam posto podrške građana u Beogradu, udruživanje na osnovana iznetim u Đilasovom predlogu ili nekom sličnom predstavlja osnovni preduvjet za to da ih saslušaju u inostranstvu i da pokaže ozbiljnost i zrelost u zemlji

Mađarska – Trijumf Viktora Orbana

Strah i mržnja

Mađarski premijer je ponovo jednu izbornu kampanju zasnovao na sejanju straha od migranata i izazivanju ksenofobije i uz rekordnu izlaznost osvojio dvotrećinsku većinu

Intervju – Zoran Stojiljković

Razorna kombinacija neoliberalizma i klijentelizma

"Ako isključite poslodavce, samozaposlene, u Srbiji danas nema više od 1.400.000 zaposlenih. Od 600.000 članova SNS-a, njih koliko radi? Pa, radi verovatno 500.000, a to je onda svaki treći koji radi, a u javnom sektoru čak i mnogo više. Kojim načinom oni napreduju kad partije na vlasti imaju apsolutnu kontrolu nad kadrovskom politikom"

Lični stav

Pravo u granicama politike

Glorifikujući suverenost naroda, populisti preziru institucije i mehanizme koji posreduju u njihovom međusobnom odnosu. Zato se moramo zapitati ukidaju li amandmani na Ustav slobodno sudijsko uverenje

Znaci vremena – Sluškinjina priča

Tiranija »pravih vrednosti«

Izbor Donalda Trampa bio je idealan tajming za, po mišljenju mnogih, najbolju TV seriju u 2017, a obnovio je i zanimanje za sjajan roman Margaret Atvud

Otvoreno i zatvoreno društvo

Velika Vučićeva Sorosijada

Šta stoji iza susreta predsednika Srbije sa Džordžom Sorosom i njegovim sinom? Interesi Sorosa u Srbiji nisu samo filantropski: on je pre dve godine preko svoje firme "Mid Europa Partners" kupio "Danube Food Group" u čiji sastav ulaze neki od najpopularnijih srpskih brendova, kao što su "Knjaz Miloš", "Bambi" i "Imlek", te da su još u toku pregovori o kupovini "Galenike". U drugom, širem kontekstu, uspostavljanje prijateljske veze sa Sorosem ima smisla ako Vučić ima nameru da se malo odmakne od Rusije, ubrza proces normalizacije odnosa sa Kosovom i potpiše famozni "pravno obavezujući dokument" sa Prištinom čim to bude moguće

Nuspojave

Višak doktrine, manjak suštine

Da li se može biti "evropoidni populista", da li je to Vučić, i kuda nas to vodi