Kosovo je 2018. bila najčešća reč na televiziji, sa najmanje slike. Gotovo nikada nismo videli život običnih ljudi, Albanca nismo videli na televiziji decenijama, nikada precizno ne znamo kakav je odnos kosovskih Srba prema vladi u Prištini
"Svi moramo da shvatimo da ovo nisu demonstracije u Danskoj protiv povećanja zagađenja vazduha na ulicama Kopenhagena. Ovo su demonstracije protiv vlasti koja ima ozbiljne obrise fašizma i koja je spremna na sve. Da li treba da se svi potrudimo da sprečimo ko zna kakve pojedince da iskoriste šetnju za pokazivanje nasilja prema onima koji su drugačiji? Apsolutno da. Ali nemojte da tema postanu takvi događaji, a ne to što su desetine i desetine hiljada ljudi u zavejanom gradu došli da protestuju protiv režima Aleksandra Vučića. Što su pokazali da se ne plaše. I da su shvatili da smo u ovoj borbi svi koji demokratski i slobodnoumno razmišljamo na istoj strani"
Ko je osoba zbog koje je ministar Nebojša Stefanović hteo da podnese ostavku, kakve to ima veze sa hapšenjima u MUP-u i zbog čega je Srbija postala podijum za obračun narko-klanova i mesto na kome je moguće paliti kuće lokalnim novinarima
Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade
Mada je opozicija na protestima zahtevala prestanak političkog nasilja, čini se da je sve što bi mogla dobiti – novi vanredni parlamentarni izbori. Nije prvi put da ih Aleksandar Vučić raspisuje pod obrazloženjem da to opozicione stranke traže
Nasilje nad izbornim procesom konsolidovalo je opoziciju koja je artikulisala zahteve, javno objavila dokaze o izbornim manipulacijama u Lučanima, odustala od najavljenog prekida protesta u Beogradu do 16. januara i pozvala građane na ulice u subotu 22. decembra
De facto prinudna ćutnja Mirjane Karanović je simptom. Odgovorni ljudi ga ne bi tek tako ignorisali
Kako upravljati procesom sporazumevanja između ljudi koji moderan svet još doživljavaju u guslarskoj tradiciji opevanja ko je kome glavu odsekao, a o tome izveštavaju dva vrana gavrana kao izveštači s lica mesta
Zamišljena kao protest protiv nasilja, subotnja šetnja u Beogradu je uspeh opozicije, jer su se brojem okupljenih iznenadili, čini se, i organizatori i vlast. Predsednik Aleksandar Vučić se toliko iznervirao da je implicitno priznao da ima diktatorske sklonosti
Mala varošica u Dragačevu ovih je dana centar političkog života u Srbiji. Lokalni izbori test su za opoziciju koja prvi put na izborima nastupa ujedinjeno, kao i za SNS koji ovde ima dve struje. Dragačevci su sluđeni, u kuće im dolaze Vojvođani i nude svakojaku pomoć, a na ulicama Lučana ovih dana nije neobično sresti ni najviđenije političare
Očigledno je da ulazimo u izbornu godinu ako opštih izbora bude u 2019. godini (ili u predizbornu ukoliko izbori budu 2020. što je, konačno, krajnji rok) i da izvršna vlast ne želi da ispusti iz ruku glavni alat u "izbornim radovima" – direktan, uticaj, na ogroman broj glasača, bolje reći na njihove džepove
Svaki poraz ostavlja traga, mobiliše pobednike, demorališe pristalice poraženih i učvršćuje ih u uverenju kako se više nema smisla boriti. I upravo stoga je ovaj blagi rast Saveza za Srbiju – kao već i samo njegovo formiranje – potencijalno velika stvar za uveliko nokautiranu srpsku opoziciju, koja je letos bila gotovo pred iščeznućem
