Sećanje na stradale
Skup ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“
Roditelji, kako su saopštili, žele žele da sačuvaju školu, sećanje na ubijene drugare i Dragana (domara), pravo dece na adekvatno obrazovanje i pruže podršku deci, nastavnicima i školi
Šta sa "Ribnikarom"
Roditelji učenika OOŠ „Vladislav Ribnikar“: Oduzeli ste deci školu, vratite im je
Deo roditelja učenika „Ribnikara“ „duboko je uznemirenn neizvesnošću sudbine škole i uslova za obrazovanje“ njihove dece. Vladi Srbije zameraju da ne vodi računa o intersima „ranjene, preživele i traumatizovane žive dece“. Zato pozivaju na skup podrške u utorak, 12. marta 2024. godine, u 19:30 časova ispred škole u ulici Svetozara Markovića
Nemačka: Univerziteti nude pare studentima da promene prebivalište i glasaju protiv desnice
Univerziteti u Tiringiji zovu studente da promene prebivalište da bi mogli da glasaju na izborima u ovoj pokrajini gde je jaka AfD. Nudi se i novac. Borba za demokratiju ili izborna prevara?
Demonstracije u Grčkoj
Suzavac i molotovljevi kokteli na protestu protiv privatnih univerziteta u Atini
Protest održan uoči sednice parlamenta, na kojem se očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti stranim privatnim univerzitetima da otvore ogranke u zemlji
Toma Akvinski
Duh Tome Akvinskog na TikToku
Profesor Šper, direktor Toma-instituta pri Univerzitetu u Kelnu, kaže da u vremenu sažetih rečenica na društvenim mrežama važe reči Tome Akvinskog: „Formulišite precizno, usudite se da mislite!“
“Ribnikar”, Dubona i Malo Orašje
Teško nasleđe nasilja kojim se niko ne bavi
Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je analizu mera koje su uvedene nakon tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja prošle godine. Zaključak je pokazao da su uvedene mere bile motivisane političkim interesima da se zadovolji javnost i da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa ili školstva. Zbog toga neke nije bilo moguće primeniti, a druge su neodržive
Pravoslavlje u Ukrajini
Vera na raspeću
Kakva je religijska situacija danas u Ukrajini? Koje su i koje će biti posledice verske podele među pravoslavnima po društvo i ljudske odnose? Koliko je i kakvih veza i odanosti tu isprepletano? Koliki je broj vernika i parohija prešao iz Ukrajinske pravoslavne crkve u Pravoslavnu crkvu Ukrajine i šta je sa onima koji to nisu i neće učiniti? Šta će biti sa jazom između Moskve i Carigrada? Kako sve ovo vide i šta za “Vreme” kažu mitropolit Pravoslavne crkve Ukrajine Jevstratij Zorja, đakon Ukrajinske pravoslavne crkve koji je, strahujući za svoju bezbednost, želeo da ostane anoniman, ruska istoričarka Nadežda Beljakova, koja je morala da ode iz Moskve da bi zaštitila svoju ćerku, i profesor Univerziteta u Regensburgu Klaus Buhenau
Otvoreni Balkan
Tri države, jedno tržište rada: Potraga za poslom u komšiluku
Osim sajmova vina, ujedinjenje tržišta radne snage je jedno od dostignuća „Otvorenog Balkana“, sporazuma Srbije, Severne Makedonije i Albanije koga zovu i „mini šengen“
Kolektivni portret: MI – Glas iz naroda
Trinaest čudnih ljudi
Ekipa koja je na listi Branimira Nestorovića ušla u Narodnu skupštinu i Skupštinu Beograda posvađala se među sobom. Mediji sukob prate kao sapunicu, a izgleda da su se glavni akteri upoznali ispred studija na snimanju “Ćirilice” Milomira Marića
Demostat: Izveštaj o monitoringu javnog servisa RTS
Jutarnji program i Dnevnik 2
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje važnih tema pod tepih i provladino orijentisani gosti ključne su odlike dveju udarnih i najgledanijih informativnih emisija Radio-televizije Srbije. Za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS-u sprovodi bez govora mržnje
Dobrica Ćosić: Knjiga o Titu
Otac nacije o najvećem sinu naših naroda
Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste
Duboka država i Vikiliks
Džulijan Asanž na belom hlebu
Bio je ostavljeno dete pobunjenika iz 1970-ih; bežao je od poočima koji je bio manipulativni psihopata; išao u 37 škola, hakovao velike sisteme kao kakva “veličanstvena varalica” i imao košmare u kojima mu policija upada na zadnja vrata u pet ujutru; pronašao je izgubljenog oca čiji je buntovnički gen nasledio; osmislio je Vikiliks preko koga su otkriveni gigabajti neprijatnih tajni. Izazivao je duboku državu, živeo bez doma i postao otac u azilu; ležao je godinama u zatvoru bez suđenja, razboleo se i u kafkijanskoj završnici, uhvaćen u mreži paragrafa čeka izručenje i kaznu od 175 godina robije