Sever Kosova mesecima se vrti oko izbornih ciklusa. Dok je vlastima u Beogradu i Prištini, svakoj iz sopstvenih razloga, važno da se izborni proces napokon završi, stiče se utisak da je stanovništvu svega dosta. Bez formiranja vlasti u Kosovskoj Mitrovici ne može, međutim, da se formira Zajednica srpskih opština, bez koje Srbima na Kosovu "nema opstanka"
Deluje da su ovi gradski i republički izbori, ako ih bude, na neki način "više od igre". Kao da "obična", odnosno tesna pobeda naprednjaka u Beogradu ovoga puta ne bi bila dovoljna. I najmanji rast demokrata i pad naprednjaka u odnosu na dosadašnje lokalne rezultate, mogao bi i za DS i za SNS značiti "početak kraja". Početak kraja propadanja DS i početak kraja uspona SNS
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
Zar su naše "službe" pale toliko nisko da nijedan ambiciozan falsifikat ili glupu zabludu ne mogu da doteraju i finalizuju bar do "standardnog evropskog kvaliteta" – što je i načelno nedovoljno za toliko grandioznu aferu, kakva je najavljena i priželjkivana
Da se od besmislica dadu napraviti senzacije – to znamo, hvala. Te senzacije po pravilu kratko traju, tabloidi se zasite, neka se svrha postigne ili (češće) ne postigne, pa šta onda. Kad se, međutim, neka besmislica, zgodna i seksi, vuče nedeljama – e to nije bez neke. Takav smo slučaj imali sa ucenama i pretnjama Radomira Markovića do pre neki dan
Povodom iznenadne smrti generalnog direktora RTS-a, nekadašnjeg glavnog urednika i kreatora nekoliko televizija, ministra informisanja, savetnika predsednika države, novinara
Uključivši se u formalne okvire evropske umetničke scene, vojvođanski slikari 19. veka u svoju umetnost uvode nove tematske i poetičke sadržaje
Smena Dragana Đilasa s mesta gradonačelnika Beograda, baš sad, u ovom trenutku, još je jedna od priča koja treba ovoj vladi da "kupi vreme" do nekih novih izbora. Zato ćemo se narednih meseci zabavljati pričama o prezaduženom Beogradu, zloupotrebama i starim političkim šlagerima na temu pošto košta Most na Adi, previranjima u DS-u, mogućim promenama na Studiju B i ostalim gradskim firmama sad kad je otišao Đilas i, naravno, spekulacijama o kandidatima za gradonačelnika Beograda na izborima koji se već najavljuju za mart sledeće godine
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Vlada ima 18 ministarstava i 22 člana, a 11 je novih i među novima nema nijedne žene. Sa medijski iscrpljujućom i dugotrajnom rekonstrukcijom privremenost nove Vučić-Dačićeve vlade, još je postala izvesnija nego što je to bila u prethodnoj vladi ovoga dvojca
Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić "iz mrtvih diže". Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića
Zvanična prezentacija Srpske napredne stranke kuburi s imenima, biografijama i istorijom. Baš kao i sama stranka
Sinonim za pevanje u Vojvodini iz jugoslovenske perspektive jeste – Đorđe Balašević. Nije, međutim, da Balašević izvire niotkud. Brazda koju su isprva zaorali Branko Radičević i Miroslav Antić nastavlja se, na prirodan način, pesmama Đorđa Balaševića, pesmama čija poetika u svojoj srži skriva ideju o mimoilaženju s Kairosom, bogom pravog trenutka, odnosno spoznaju da je tajming uvek promašen, da je stalno ili prerano ili prekasno
O glasovima, harmonikašima, tamburašima i tamburama
Sve bilo previše učtivo i salonski, tako da sve to, uz najavu da će toga opet bude tek za mesec dana, može da se stavi pod rep Tomi Vučić Nikoliću. Ali, kako bilo, kulturnjaci su, za razliku od drugih, bar spasli svoju dušu
Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih
Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu
Petog maja ove godine navršilo se tačno dve stotine godina od rođenja Serena Kjerkegora. Danski filozof koji u našem jeziku živi prvenstveno u crveno-crnim izdanjima biblioteke Horizonti beogradske izdavačke kuće Grafos s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, kao i u legendi o Andrićevoj zatvorskoj lektiri, Kjerkegor je po mnogo čemu vesnik modernih vremena i naš savremenik
Srbe koji se sporazumu još opiru Vlada će ignorisanjem na kraju marginalizovati, ali to ne umanjuje činjenicu da uoči potpisivanja sporazuma niko od tri grupe predstavnika Srba sa Kosova nije oko toga konsultovan
U pravom smislu reči, Milošević nikada nije imao saradnike koji bi iz ubeđenja baštinili njegovo političko nasleđe, već samo – saučesnike. Nešto od tog duha saučesništva živo je i danas
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Bilo je naivno verovati da će izgradnja novog "integrisanog prelaza" na Jarinju proći bez problema, baš kao što je naivno bilo verovati da će bilo kakav protest sprečiti njegovu izgradnju
"Ključni nesporazum među narodima u regionu detektuje se u dijagnozi prirode sukoba devedesetih. Da li je to bio građanski rat ili je bila agresija? Teza da je bio građanski rat ne samo da je istinita, već garantuje pomirenje bez kojeg nema napretka na ovim prostorima. Teorija da je bila agresija garantuje nove sukobe. ‘Međunarodnoj zajednici’, sili koja mešetari posljednjih 300 godina na ovom prostoru, direktno je u interesu da se na Balkanu nikad ne zakopaju ratne sjekire. Otuda njihovo insistiranje na tome da je bila agresija biva logično i razumljivo. To je osnovno ishodište posljednjih presuda Haškog tribunala. Da nikad ne dođe do pomirenja"
Pitanje svih pitanja jeste šta bi se dogodilo da se Tadić i Đilas nisu dogovorili o svojevrsnoj podeli vlasti. Demokratska stranka u tom slučaju našla bi se podeljena u dva tabora. To ne bi bilo loše samo po njih već i po građane i građanke Srbije. Uz rasturene demokrate, sve haotičniji LDP i skrajnuti DSS, Skupština Srbije ne bi ni morala da zaseda. Iole artikulisane opozicije u tom slučaju naprosto ne bi bilo
