Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II

11.фебруар 2009. Frano Cetinić

Intelektualci i rat

Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"

Intervju – Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije

11.фебруар 2009. Jasmina Lazić

Čeka nas popravni

Jedno je biti protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, a nešto sasvim drugo izbegavati zakone koji su u interesu građana

200 godina Čarlsa Roberta Darvina

11.фебруар 2009. Slobodan Bubnjević

Evolucija brodskog prirodnjaka

Tačno dva veka pre trenutka u kome ovaj broj "Vremena" izlazi iz štampe, u gradiću na zapadu Engleske, rodio se Čarls Darvin. Ove godine obeležava se i 150 godina od objavljivanja prvog izdanja Porekla vrsta

Kulturna baština

11.фебруар 2009. Sonja Ćirić

Geca Kon i njegova knjižara

Knjižara "Geca Kon" važna je kao svedočanstvo kulturnog i društvenog života Beograda između dva rata, ali i kao mesto koje se vezuje za ličnost i delovanje ovog izdavača

Vreme uspeha

11.фебруар 2009. Redakcija Vremena

Biznis

Stočarstvo u Srbiji je na najnižem nivou od 1985. godine: broj goveda smanjen je za 41 odsto, svinja i ovaca za po 28, a živine za 27 odsto

In memoriam – Džon Apdajk 1932–2009

04.фебруар 2009. Muharem Bazdulj

To i samo to

U nes(p)retno kompiliranim nekrolozima Apdajku, objavljivanim u novinama širom slavenskog juga, često se ponavljalo da je Apdajk bio vernik. Teško je reći otkud takva uverenost u jednu zapravo vrlo intimnu činjenicu, ali malo je pisaca koji su u stanju da ubedljivo kao Apdajk pišu o gubitku vere i otkriću ateizma

Nuspojave

04.фебруар 2009. Teofil Pančić

Ofucani spektakl demokratije

Više niko pri čistoj svesti ne može biti nateran da satima dreždi pred televizorom napeto prateći suptilnu filozofsku polemiku Vjerice Radete i Jorgovanke Tabaković

Intervju – Holm Zundhausen, istoričar

04.фебруар 2009. Sonja Ćirić

Politika istorije

"Istorija Evrope je toliko raznovrsna da u Srbiji nema ničega što u sličnoj formi nije postojalo u drugim delovima Evrope ili još uvek postoji. Uvek sam u svojoj knjizi pokušavao da to objasnim. Mom razumu je potpuno strano da istoriju Srbije ili te Srbe smatram drugačijim, posebnim. Utoliko se više čudim mnogim kritičarima koji neumorno naglašavaju da stranac ne može da razume Srbe i njihovu istoriju. Pogotovo jedan Nemac. To je čudna argumentacija na početku XXI veka"

Portret savremenika - Ljiljana Smajlović

04.фебруар 2009. Jovana Gligorijević

Bez agremana »druge Srbije«

Makar i površan pogled na karijeru Ljiljane Smajlović ukazuje na nešto na čemu joj može pozavideti svako ko pretenduje na status javne ličnosti: uprkos nenametljivom nastupu, uspela je da stekne status osobe oko koje se lome koplja, sukobljavaju mišljenja, pletu kontroverze i izbijaju skandali

Islam i terorizam

04.фебруар 2009. Vojin Dimitrijević

Od lenjinista do džihada

Dok su pokreti koji su se nekada služili terorizmom na Bliskom istoku bili sekularni, nacionalistički, ali ne religiozni, i uspostavljali odnose s levičarskim grupacijama u drugim delovima sveta, današnje violentne grupe vezane su za islam

Svetski privredni forum u Davosu

04.фебруар 2009. Andrej Ivanji

Nemoć moćnika

Bez podrške Vašingtona jedan od malobrojnih konkretnijih predloga koji se mogao čuti u Davosu pada u vodu: da se analogno sa Savetom bezbednosti UN-a oformi privredni savet Ujedinjenih nacija, za šta se zalaže kancelarka Nemačke Angela Merkel

Iz knjige U kandžama humanista

04.фебруар 2009. Odlomak iz knjige Stanka Cerovića U kandžama humanista, izdavač "Samizdat B-92"

Dolina plača u Vrlom Novom Svetu

Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka