U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne. Pratila ga je, kao u bajci o čarobnom sviraču, i nepregledna gomila omamljene, začarane dece – dece cveća, u ovom slučaju. Hendriks je svojim nastupom obeležio završetak festivala upamćenog pod imenom Vudstok, ali i kraj nečeg mnogo većeg
Slobodan Jolović, predsednik SO Lučani, domaćin ovogodišnjeg Sabora u Guči ("Press")
Starosna granica patoloških kockara se spušta pa sada imamo decu od dvanaest-trinaest godina koja su zavisna od kockanja. U Srbiji ima oko dvesta pedeset hiljada patoloških kockara, a kocku u nekom obliku "konzumira" blizu milion i po ljudi
Svi su oni pomalo socijalisti, a tvrde da su liberali
Po veoma raširenoj teoriji, aktuelna "kriza preduzetništva" posledica je činjenice da je svetska kriza "presekla" mehanizam preprodaje (naravno, uz debelu maržu) otkupljenih preduzeća strancima, to jest likvidnim preduzimačima iz inostranstva, pa su se "prezaduženi" kupci društvenih firmi našli u raskoraku
Nešto je nagnalo Ratka Kneževića da otvori srce novinama: prvo podgoričkim "Vijestima", a sada i "Blicu". Nije da nas je g. Knežević mnogo prosvetlio – sve smo to oko duvanske mafije znali i bez njega – ali je osetio potrebu da svoju dragocenu ličnost istakne i izvan stranica zagrebačkog "Nacionala", gde je godinama bio glavna zvezda džet-set rubrika. Nešto je Ratka Kneževića zasvrbelo, ali ne samo njega
Ima li vlada plan za izlazak iz pat pozicije, zašto neće pasti i ako ga nema, i da li je Aleksandar Tijanić nadmašio Raju Rodića
Ulice u Adis Abebi su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje ulicu prelaze ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu
Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a ("Press")
"Partijski animozitet u 'Vremenu'"; VREME 968
Povodom rasprave o novinarskoj odgovornosti
Baveći se životom i radom "malih ljudi" u Dečanskoj ulici, cenama rente, brojem kafana, popularnim anegdotama, opisom dvorišta, vrstom vozila ili kaldrme u ovom ili onom periodu, Boško Mijatović zapravo priča priču o onome što čini ne samo život velegrada već život uopšte – o svakodnevnim, ali i decenijskim promenama; o promenama koje su prošle nezapaženo, ali i o promenama koje opstaju dugo nakon ljudi koji su ih zamislili i sproveli u delo
Najveći američki lanac supermarketa Walmart je u jednoj reklami pozvao školarce da jedu zdravo i ponudio sledeće proizvode: picu, piroške punjene većom količinom sira i raznim drugim sastojcima, grickalice (jedne sa sirom a jedne bez) u porodičnom pakovanju, piletinu sa makaronima i sirom, špagete sa ćuftama u konzervi i megapakovanje čipsa, 24 kesice po ceni od 22
Do septembra, kada počinje nova sezona vaše omiljene serije, vreme možete prekratiti uz duhovitu knjižicu Mihaela Roifšeka i Hohena Šteklea Mala kućna apoteka dr. Housea
Hausov moralni i teorijski svetonazor koncentrisan u maksimi "ljudi lažu, simptomi ne lažu", nacrt je usuda svakog pozitivizma koji se klanja apsolutizmu činjenica. Vera u činjenice je put kojim se kreću najbolji i najusamljeniji od nas
Poznata je anegdota da početkom prošlog veka nijedna poštena srpska kuća nije bila bez neke reprodukcije Paje Jovanovića na zidu, a da su originali bili po inostranstvu. Podatak po kome je Paja Jovanović naslikao i nacrtao oko četiri hiljade dela, od kojih je samo deset odsto u Srbiji, moguće dokazuje verodostojnost navedene anegdote
