Foto-monografija Ivana Grlića sa slikama srpskih džez muzičara svih generacija leči cinizam, estetizuje ono što treba estetizovati, pokazuje vitalnost lokalnog talenta i jednu pravu i vrednu istoriju koja je, za razliku od toliko drugih – ničim zaprljana i potresno lepa
Može li pesma Jelene Karleuše da bude stvar opšte kulture, dostojna prijemnog ispita? Ko to uopšte, i kako, može da proceni i presudi
Sociolozi, antropolozi i istoričari prihvataju da je (možda) jedini prihvatljiv oblik kanibalizma onaj koji se praktikuje kada preti smrt od gladi. Ipak, taj oblik kanibalizma se događa retko i u mnogim krajevima sveta zabranjen je zakonom. Ironično, ostali oblici kanibalizma su eksplicitno zabranjeni u tek nekoliko zemalja
Fernando Pesoa: Bankar anarhista
prevela Tatjana Manojlović
Službeni glasnik, Beograd 2011.
Avdićevim albumom treba rukovati pažljivo, ali ga konzumirati obavezno: odavno nije tako mnogo istine zipovano u tako malo stihova
"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"
Projekcijom filma Djeca Aide Begić u petak veče svečano je otvoren osamnaesti po redu Sarajevo Film Festival. Naslov ovog filma kao da sažima najmanji zajednički sadržalac većine ovogodišnjih filmova iz tzv. regije. Ne samo film Djeca, naime, nego i gotovo svi do sada prikazani filmovi u svojim najvažnijim aspektima jesu filmovi o deci, i to deci koja više nemaju ni nade, ni sećanja na nadu, nego tek najneodređeniju moguću ideju o nadi, kao u onoj čuvenoj Kafkinoj rečenici koju je izrekao u razgovoru sa svojim prijateljem iz Maribora – postoji nada, beskrajno mnogo nade, samo ne za nas
Iako je politička čaršija napad Dragana Đilasa na Vuka Jeremića zbog tri, odnosno sedam i po miliona dolara koje planira da potroši u Njujorku, pročitala kao Đilasovu poruku Tadiću, a i sam Jeremić je optužio Đilasa da se bori za vlast u stranci, posle bure, među demokratama se moglo čuti da Đilasu baš to i nije trebalo. Ukratko, DS ne voli češagiju te vrste
Iako najavljen, ne bio slavni Ivica, koji pev’o po Surdulici i Končarevu, zato bio ministar, sa crvenu kravatu, Obradović, drug na novinarskom zadatku Čukić, i drug partijski organizovan Joška Broz
Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: godinama nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom
Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: nekoliko poslednjih godina nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom. Odgovorno tvrdim da ni Milan Beko ni Miroslav Mišković nisu dali ni dinar Srpskoj naprednoj stranci. Ne pamtim kada sam poslednji put video gospodina Beka...
To je misterija. Šta radi? Čita knjige, kaže jedan; blene u televizor, kaže drugi; sluša svoju muziku ili radio, kaže treći; sprema stan, kaže četvrti, jer žene vole uredne i čiste švalere
Okosnica srpske vlade; prave je prvi, treći i šesti u izbornoj utrci, s tim što će treći biti prvi, šesti će opet brojati pare, a prvi se nada da će moći da ih kontroliše. Hoće " malo morgen", što bi rekao Slobodan Milošević
S ove strane Atlantika, sajentologija je sinonim za holivudsku pseudoreligioznu ujdurmu, klub posvećenih bogataša
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
Kako da iskoristimo nauku, predsednik SANU u dodatku "Vremena" br. 1122 – SANU 1841–2012
Mnogima je pao kamen sa srca nakon što su izbori u Libiji protekli mirno, uz izglede da je pobedila umerena politička opcija. Međutim, zakon propisuju oni koji drže oružje u rukama, a takvih je mnogo na sve strane. Oni odgovaraju samo vođi, plemenu ili mestu iz koga dolaze i ne pridržavaju se nikakvih pravila
"Uloga odmerenosti u opštoj kakofoniji"; VREME 1119
Intervju koji je predsednik Demokratske partije socijalista, bivši predsednik i bivši premijer Crne Gore Milo Đukanović dao u prošlom borju "Vremena", izazvao je mnogobrojne reakcije u Crnoj Gori. Prvo su se oglasila tri medija koje je Đukanović apostrofirao u intervjuu "Vremenu". Direktor "Vijesti" Željko Ivanović, direktorka nedjeljnika "Monitor" Milka Tadić-Mijović, i direktor dnevnog lista "Dan" Mladen Milutinović, uputili su otvorena pisma ambasadorima zemalja EU i ambasadorki Amerike Sju Kej Braun, povodom Đukanovićevih izjava u kojima se navodi da su ovi mediji nepatriotski i da rade protiv države Crne Gore. Osim njih, reagovale su i brojne ličnosti iz crnogorskih političkih krugova
Borislav Pelević, Funkcioner Srpske napredne stranke i "pretendent" na mesto ministra odbrane u budućoj Vladi Srbije ("Kurir")
U planu je katalog "Sto najdosadnijih Srba", mada je možda bolje da mi to delo iziđe posthumno
Vudi Gatri je u vremenu između prva dva svetska rata pevao, pisao, beležio i reinterpretirao zaostavštinu američke folk muzike dajući joj gradske teme i novi život. Mnogo godina kasnije teme i junaci koji su se putem folka dovukli kao duhovi do modernih vremena, postali su, uz bluz, druga polovina mitološke osnove rokenrola i dobrog dela savremene popularne kulture
Za razliku od načina na koji se u javnosti percipiraju političari, čini se da je za političarke uvek bitno kako izgledaju, te da će javnost, ako im se ne sviđa šta političarka govori ili radi, uvek prvo komentarisati njihov izgled. Paradoks je što žena na javnoj sceni teško može da nađe pravu meru. Nagrabusila je ako, po nekakvim nejasnim merilima, nije dovoljno privlačna, a slučaj Nevene Adžemović pokazuje da je nagrabusila i ako je "preterano" privlačna
