Kako to vidi Nemačka

Ništa na lepe oči

Oko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grčku iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir šta joj istraživanja javnog mnjenja poručuju

Intervju – Brajan Morisi, glavni urednik Digiday-a

Štampa kao luksuz

"Najbolji medijski brendovi imaju senzibilitet i različitost koja ih čini jedinstvenima i stvara lojalnu publiku. Trka za ‘klikovima’ je mnoge publikacije napravila istovetnim desetinama drugih"

Grčka – Referendum koji je razbesneo Evropu

Ne nadam se ničemu, ne plašim se ničega, slobodan sam

Premijer Aleksis Cipras pozvao je Grke da se 5. jula na referendumu izjasne protiv "pogubnog" novog paketa štednje, povećanja poreza i smanjivanja plata i penzija koji Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka smatraju neophodnim. Dok "evropski partneri" škrguću zubima i prete Atini izbacivanjem iz evrozone, banke u Grčkoj su zatvorene, pred pumpama i prodavnicama su redovi, narod je podeljen, a Cipras poručuje: No pasaran

Intervju – Filip Balunović

Levica je slaba, ali jača nego ikad

Aleksandar Vučić je predstavnik sadašnje političke elite koja je kidnapovala ovdašnje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To što je on pre bio četnik, a sad je stavio kravatu i smeška se po Briselu, ništa ne znači u kontekstu nacionalizma. Da je Draža Mihailović danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruživanju EU

Portret savremenika – Marina Maljković

Košarka kao život

Selektorka našeg šampionskog državnog tima odavno je izašla iz senke slavnog oca Božidara Maljkovića i postala brend za sebe, ali se svesno odmiče u stranu i posle svakog uspeha, pa i ovog najvećeg, istura u prvi plan igračice

Intervju – Milorad Pupovac

Politika sećanja kao rat drugim sredstvima

Po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju pogoršali su se i položaj srpske zajednice i političke prilike: porasla je politička netolerancija, narastao je ne samo desni konzervativizam već i desni ekstremizam, pa se manjinska prava krše jednostavno, lako, kao što su se kršila u vrijeme kada je Hrvatska bila daleko od pristupa međunarodnim organizacijama kao što su Vijeće Evrope i sama Evropska unija

Emigranti u Mađarskoj – Zloupotreba bede

Mađarski zid

Premijer Viktor Orban zloupotrebljava migrantsko pitanje u unutrašnjopolitičke svrhe. Karakteristično je pitanje u jednoj anketi: "Da li se slažete sa Vladom Mađarske da umesto imigranata podršku zaslužuju mađarske porodice i deca koja će se roditi?" U tom svetlu treba posmatrati i izgradnju ograde na granici sa Srbijom

Vidovdan u Andrićgradu

Prvi put bez predsednika

Ne bilo Dodika, drugih predsednika, jerbo imali preča Vidovdan posla, zato bio domaćin Kusturica, redovni Matija, i redovnica Kulturnog kruga koji se zatvara "Politikom", sa Ljilja frizuru gospođa Ljilja urednica

Rusija – Sanktpeterburški ekonomski forum

Ko s kim i protiv koga

Rusija oseća posledice pada cene nafte i sankcija, ali daleko manje nego što se Zapad nadao. Moskva se prilagođava novim okolnostima i okreće alternativnim tržištima, pre svega u zemljama BRIKS-a, pri čemu uloga države u privredi jača. Neohladnoratovska politika prerasta u hladnoratovsku ekonomiju, a kraj ovog trenda se ne nazire

Lični stav

Uloga moje palanke u globalnom kapitalizmu

Objašnjenje našeg siromaštva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcioniše itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naročito za političke izbore devedesetih, ali kada je reč o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku

Slučaj sudije Vučinića – Nastavak zastrašivanja pravosuđa

Prekršaj pravosudne omerte

Ovi vrli ljudi koji o sudiji Vučiniću odlučuju nisu u stanju da demantuju medijske laži, ako one to jesu, a nisu u stanju ni da objave svoju odluku, kakva god da jeste

Intervju – Irina Dečermić, pijanistkinja

Pet života jedne žene

"Tolstoj je bio veliki poznavalac muzike, emocije koje je u njemu ona izazivala sigurno nisu bile površne. Muziku je doživljavao kao ljubavni čin. U Krojcerovoj sonati je spojio ženu i muziku. Kad Poznjecov, glavni lik novele, ubija svoju ženu, time Tolstoj ućutkuje i muziku koja je u njemu probudila strasti kakve u njemu budi žena"

Istorija i književnost

U senci tajnih službi

Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte

Reč o delu – Poslednja reč Hanifa Kurejšija

Farsa s ključem

Aktuelni roman Hanifa Kurejšija Poslednja reč (Booka, Beograd, 2014, sa engleskog preveo Aleksandar Milajić) predstavlja duhovitu i uzbudljivu umetničku fresku o savremenoj književnosti i izdavaštvu, o mladosti i starosti, muško-ženskim odnosima i načinima na koji se stvarnost transponuje u literaturu. Ovo je, inače, sedmi po redu Kurejšijev roman, a u Srbiji su objavljeni prevodi skoro svih prethodnih: Crni Album (2000), Buda iz predgrađa (2001), Telo (2003), Intimnost (2005) – svi u izdanju Platoa, i Nešto da ti kažem (2009) u izdanju Lagune

Deca na udaru bede

Slučaj od kog se grči vilica

Za troje dece Jasmine i Đorđa Joksimovića koja su im oduzeta i smeštena u hraniteljske porodice država mesečno odvaja 31.929 dinara po detetu. Jasmina je inače primila socijalnu pomoć u iznosu od 14.200 dinara

Obraćanje javnosti

Prenemaganja na volej pitanja

Na vanrednim konferencijama za medije teme fokusirane uglavnom na Vučića i njegove muke, a njegovo ponašanje najviše nalik osobi koja ima nerešiv sukob sa svojim neposrednim okruženjem. Ono što ostaje upamćeno posle ovih hepeninga nisu saopštene informacije, već premijerovi konflikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih

Mundijalito – Svetsko prvenstvo za fudbalere do 20 godina

Srbi iz Treće zemlje

Na drugom kraju sveta, u neposrednoj blizini lokacija na kojima je snimana trilogija "Gospodar prstenova", mladi fudbaleri Srbije postali su gospodari planete u svojoj kategoriji pobedivši u nezaboravnom finalu Brazil, ali i sopstvene predrasude

Intervju – Hanif Kurejši, pisac

Ima li budućnosti

"Danas u Evropi nemamo više pluralitet političkih ideja, odnosno ono što je multikulturalizam u prošlosti nudio – sistem alternativa. Svet je postao mnogo fašističkiji. Svedoci smo rasta fašizma i fašističkih partija u Francuskoj, Mađarskoj i Nemačkoj, kao i fundamentalističkih pokreta. Pisanje i umetnost nam služe upravo da bismo istražili na koji način čitav taj proces funkcioniše, ali i pokazuju koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete"

Ograđivanje Srbije

Zid za očajnike

Zašto Mađarska na granici sa Srbijom podiže ogradu dugačku 175 kilometara i visoku četiri metra? Ko podržava akciju Viktora Orbana, a ko je protiv nje? Kako su se kroz istoriju siti štitili zidovima od gladnih i zašto nikad ni na jednom mestu u tome nisu uspeli

Navigator

Analogni digitalci

Zoom

»Naši i njihovi«, zar mora ponovo – Ko se istetovira ćirilicom dobija vaučer za letovanje u Srbiji

Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"

TV manijak

Nevidljivi

Balkanske države kao da igraju šugice sa ovim ljudima koje prepuštaju jedni drugima. Kada je Mađarska najavila izgradnju žičane ograde duž granice, upalio se crveni alarm. Neko u Srbiji je shvatio da će desetine hiljada ljudi ostati zarobljene u našoj zemlji.

Lisica i ždral

Umetnost mogućeg

Sećate se Bosanca kad na carini tvrdi da nosi ranu za tice, u koferima mu nađu satove, tranzistore, pa ga lično šef smene ukori: "Tako veliš: rana za tice?!" A Bosanac će: "Ja sam im kupio, a one ako oće nek jedu..." Tako i ja: ovo sam za vas napisao, a vi, tičice, ako hoćete čitajte...

Foto-komentar

Diskretni heroji

Gostovanje Marija Vargasa Ljose u Novom Sadu i Beogradu izazvalo je nezapamćeno interesovanje čitalačke publike

Nuspojave

Genocid kao solidarni porez

Kako naš politički, intelektualni i medijski državotvorni mejnstrim pokušava da nam svima uvali svoje nepočinstvo kao zajedničku krivicu

Nemačka u srpskim medijima

Slika zasnovana na stereotipima

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju

Finale plej-ofa u košarci

Smena na tronu

Razmišljanja o protekloj sezoni jednog očevidno frustriranog ljubitelja košarke i simpatizera nečega što se zove Košarkaški klub Crvena zvezda Telekom