Lični stav

Briselski proces – papirni trag dug jedanaest godina

Briselski proces je, kako se može videti, imao za rezultat mnogo papira koji se ređaju na, slobodno se može reći, birokratski aljkav način. Tražiti u tom ređanju nekakav red nema previše smisla za pravnika, jer je taj red uslovljen (geo)političkim trenutkom i raspodelom moći kako u Beogradu i Prištini, tako i u Briselu i evropskim prestonicama, a u poslednje vreme i u Vašingtonu. Nije opšte mesto reći da se zbog toga od drveća ne vidi šuma, odnosno da njegova suština izmiče zbog same količine dokumenata, fokusa javnosti na pojedine detalje bez previše njihovog razumevanja, kao i opšte sklonosti da se o dokumentima priča a da ih prethodno niko nije temeljno pročitao

Osečina: Sajam šljiva

Prvo mešanje pekmeza

Predsednik se pojavio u svom teget fundus sakou na štrafte, Savetnica je nosila toga-joga belo aljinče iz fundusa, a Šefu kabineta je dopao fundus “pasat”

Rat u Ukrajini

Okršaj na jugu

Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir. Bezizlazna pozicija za rusko rukovodstvo je činjenica da nije postignut teritorijalni dobitak koji može da postane osnovica za proglašavanje pobede, a to bi, namanje, morao da bude čitav Donbas. Ukrajinci su svoj ratni cilj zvanično definisali kao sve ili ništa. Možda to nije realno, ali sve dok postoji podrška NATO-a u naoružanju i EU u novcu, Kijev može da planira kakvu-takvu budućnost

Zaporožje

Šest nuklearnih kozaka

Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope

TV manijak

Porodica

Srbija je zemlja paradoksa, što se najbolje ogleda u ovdašnjim TV programima. Prvi dramski paradoks ogleda se u višenedeljnom iščekivanju da Predsednik objavi ime mandatara/ mandatarke nove Vlade Srbije. Tu leži susret sa dvojakom ulogom Aleksandra Vučića koji mora kao Predsednik da promeni identitet u Vođu SNS-a, pa kao partijski lider odluči ko će biti kandidati, da bi ih onda samom sebi u ulozi Predsednika Srbije predložio

Nedelja

Intervju: Peđa Mitrović, ekonomista i sekretar SSP

Prespavali smo ciklus ekonomskog rasta

“Strani investitori sve probleme rešavaju preko vlasti i na taj način su uspevali da dobiju bolje poslovno okruženje od domaćih kompanija. To je loš i neodrživ model rasta, koji se potrošio ovim globalnim ekonomskim posrtanjem. Potrebno je da nađemo novi odgovor na to”

Prajd i propaganda

Forenzika slučaja “naše sestre” Milke

Snimak žene koja tvrdi da u Nemačkoj dečaci moraju da idu u školu odeveni kao devojčice obišao je Srbiju i region. Milka M, samohrana majka dečaka sa autizmom, za “Vreme” priča kako je dvaput zloupotrebljena – jednom kao ilustracija za narativ o dekadentnom Zapadu, a potom izmišljotinom da je u pitanju ruska špijunka. Video je, inače, lansirao jedan od predvodnika litija u Beogradu koji je robijao zbog nasilja u porodici

Evroprajd 2022.

Zabrana molbom

Nije zabranjen, jeste zabranjen. Odlučio je Vučić, odlučila je Vlada, odlučila je država, odlučiće Vulin. Kada predmet dođe do njega, svašta može da se desi, ali iako najavljivan i otkazivan, Evroprajd će se, prema najavama organizatora, dogoditi sredinom septembra u Beogradu

Projekat “Artemis”

Put na Mesec, ponovo

Kakvog uopšte smisla ima ponavljati nešto što je već uspešno obavljeno pre više od pola veka? Na Mesecu je boravilo šest ljudskih posada, poslednja se odatle vratila 1972. godine. Reči koje je pritom izgovorio Judžin Sernan još uvek odzvanjaju u glavama nas, malo starijih: “Danas napuštamo Mesec [...] odlazimo kao što smo i došli i, uz Božiju pomoć, vratićemo se opet, u miru i sa nadom za čitavo čovečanstvo”

Intervju: Vlatko Ilić, teatrolog

Potreba za temeljnim promišljanjem pozorišta

“Komercijalizacija počiva na standardizaciji, zato kada kažemo da danas umetnost poprima karakteristike robe, to ide na štetu autentičnosti, a samim tim, mogli bismo reći, i autorstva, ukoliko ga shvatimo kao osoben izraz pojedinca ili kolektiva koji stvara jedno umetničko delo”

Knjige

Brevijar nežnosti

Božo Koprivica, Miodrag Raičević: Bluz dva prijatelja (u 54 tjedna); Karioke, Beograd, 2022.