Orlando, prema romanu Virdžinije Vulf, dramatizacija Tanja Šljivar, pisac poslednjeg Orlandovog monologa Goran Ferčec, Narodno pozorište, Beograd Cement Beograd, inspirisano dramom Hajnera Milera, dramaturg Milan Ramšak Marković, reditelj Sebastijan Horvat, Beogradsko dramsko pozorište
Simjanović i Tozovac, kompletnim stvaralačkim opusom, prvi delima koja se vezuju za različite naslove, takođe jednako prepoznatljivim, drugi kroz antropologiju kafane kao socijalne svakodnevice radovanja u seti, kraj su jedne analogne ere jednostavnijeg života
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Mržnja je samo još jedna tržišna niša, nimalo ugledna doduše, ali odavno je rečeno da novac ne smrdi. Da li se treba pobuniti protiv toga? Naravno da treba. Ali, nemojte imati iluzija da i ta pobuna nije takođe deo ponude na tržištu ideja
Jurij Gagarin bio je prvi čovek koji je poleteo u kosmos. Od tada do danas napredak ruskog kosmičkog programa staje u jedan dan
"Naselje Cerak-Vinogradi je zaštićeno kao kulturno dobro pre dve godine. Nadali smo se da će nadležni shodno tome preduzeti potrebne mere da se naselje zaštiti od samovoljnih intervencija i da će otkloniti sve posledice neblagovremenog održavanja. Nažalost, to je u potpunosti izostalo"
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Zbog čega finansijska policija nedeljama proverava poslovne knjige Centra za pravosudna istraživanja i čemu služi takva praksa u okviru proklamovane borbe protiv kriminala i korupcije
Koliko je realna mogućnost da bi moglo doći do ostavke Krivokapića i još ozbiljnije političke krize, pa i do vanrednih izbora? Ukoliko u ovoj igri "crvenih rukavica" premijeru dosadi da prima udarce po prstima iz skupštinskih klupa na svaki predlog vlade i onda kada još nije ušao u proceduru, ta opcija se čini mogućom
Da li u ovim tužnim mesecima, kada tako zdušno stajemo u odbranu žena žrtava seksualnog i drugog nasilja, postoje žrtve koje nećemo braniti čak ni ako su žene, čak ni ako su učinile nešto vredno za naše male i gotovo zaboravljene gradove
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
"Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku. Da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, potrebni su obrazložen predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Vojne službe takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda"
Istraživački centar Krik objavio je da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je "Gašić kod njega na kazanu", što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa ovim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje "čuvene" Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila
A) senzacionalno otkriće;
B) literarna bajka;
C) nepostojeći zapisi mog brata lažova
Javna medijska ustanova Srbije nisu samo vesti i informativni programi. RTS je i baština, zato što je stvara i čuva
Njena pitanja nude neprijatnu vizuru sadašnjeg trenutka koji je ophrvao planetu: izolacija, bolest, strah, neizvesnost, nepoverenje, egoizam, izgubljeni smisao. Kako im doskočiti, i kako ih iskoristiti za nešto bolje, optimističnije i kreativnije, uprkos izolaciji, glupostima i beznađu
Šta nam savremena arthaus filmska scena, naravno, u svoj suštinskoj heterogenosti i disperzivnosti, nudi kao zalog bolje bioskopske budućnosti? Ovom prilikom, kao uzorak uzećemo pobednički film Berlina, sa jedne, i jedan od najiščekivanijih srpskih filmova reditelja mlade/mlađe generacije, sa druge strane
Roland Šimelpfenig: Dan kada ja nije više bilo ja; režija Tara Manić; Beogradsko dramsko pozorište
Kinesko-iranski trgovinski sporazum vredan 400 milijardi dolara potpisan je u trenutku kada se čini da politika nove američke administracije smanjuje značaj Bliskog istoka i usredsređuje se na Pacifik i Evropu. Kina učvršćuje svoje pozicije u regionu otvoreno pokazujući nameru da još više proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj. Sporazum sa Iranom je prst u oku SAD
Posvađani u prevodu, "Vreme" br. 1576, 17. mart 2021.
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
Zašto je "cela nacija" tako napeto odgledala ova četiri paprena i vatrena televizijska sata kad se ionako dobro znalo šta će biti na kraju? Zato što se ispostavlja da, tačno dvadeset godina kasnije, zapravo još traje bitka za interpretaciju ne samo tog događaja, nego celog jednog dramatičnog istorijskog perioda koji je ka njemu zakonito vodio kroz tuce godina
Detalj iz intervjua "Vremenu" bivšeg policajca Trbovića, srpskog Snoudena, pokazuje da ni ministri ne veruju u ono za šta su sami odgovorni, pa vole da ćaskaju preko zaštićenih aplikacija. Čega se plaše, šta to znači i kako smo svi pomalo postali tajni agenti
Situacije kada su institucionalne i personalne promene, zbog naraslih unutrašnjih protivrečnosti i svesti, bile rezultat angažovanja većeg broja ljudi bez eskalacije nasilja, ređe su u našoj istoriji. Poslednji put 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno što je 2001. doneta odluka da se Sretenje, dan kada je počeo Prvi srpski ustanak, ali i donet prvi liberalni i kratkotrajni ustav, slavi kao Dan državnosti Srbije. Od tada je prisutan i snažniji trend okretanja vrednostima Evropske unije
