Polovinom aprila Samizdat B92 objavio je "Blistavo i strašno", knjigu uspomena Bekima Fehmiua, filmskog i pozorišnog glumca. Pored teme, život na Kosovu od 1936. do 1955. godine, i autora, knjigu čini atraktivnom i činjenica da je prethodnih četrnaest godina gospodin Fehmiu ćutao, protestujući time zbog širenja mržnje prema albanskom narodu
"Moje poslanje jeste veliki izazov jer mogu uspostaviti dijalog sa Pravoslavnom crkvom, koja mi je jako bliska"
Prema mišljenju kriminologa, nove Crvene brigade, kao uostalom i stare, inspirisane su ortodoksnim marksizmom. Njihov neprijatelj broj jedan su sindikati koji navodno sarađuju s kapitalistima na štetu proletera i ne dozvoljavaju širenje revolucionarnih ideja u fabrikama
Protiv vladinog predloga digli su se PASOK-ovi poslanici i svi zajedno pokazali da je "Simitisova stvarnost" previše odmakla od one u kojoj ljudi zaista žive
Žan Bodrijar uvršten je u knjigu Džona Lehtea kao jedan od "50 vodećih savremenih mislilaca". Njegova razmišljanja o zavođenju, potrošačkom društvu i potencijalnom razaranju naše civilizacije kao posledici nestanka humanosti i humanizma – nalaze se u samim temeljima savremene teorije. Sa Bodrijarom je nedavno razgovarala u Parizu naša saradnica Nina Živančević
Nebojša Medojević, direktor podgoričkog Centra za tranziciju
Najava izmena i dopuna Krivičnog zakonika izazvala je polemike i zabune među pravnicima svih specijalnosti. Ukratko, spore se pragmatisti i teoretičari: jedni bi – kao – da niko kriv ne utekne; drugi bi da malim kršenjem principa bolje zaštite javni interes. Obe škole mišljenja, međutim, imaju i praktično-političke motive
Čim su se Beograđani požalili na prisustvo neprijatnih mirisa u vazduhu, alarmirana je "čitava država". Pančevci su gotovo svakodnevno izloženi otrovnim gasovima i – nikom ništa
Ako za neku oblast važi izreka "mala bara puno krokodila" onda je to radio-difuzija. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji program emituje oko sedam stotina radio i televizijskih stanica, mada ima onih koji tvrde da niko ne zna pravi broj, da je reč o preko hiljadu "medijskih kuća". Razlika je nastala posle 5. oktobra kada su neki "oslobodili frekvencije" da bi zauzeli što bolje startno mesto za 1. jun, kada bi Savezno ministarstvo za telekomunikacije trebalo da raspiše konkurs za raspodelu frekvencija i kada će, ako je verovati onome što stalno ponavlja ministar Boris Tadić, "konačno biti uveden red u ovu oblast"
