"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"
Kad je već psihologiziranje, zahvaljujući Vučićevom pominjanju Frojda, ušlo u Skupštinu, hajde da testiramo mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora REBT tehnikom. Da li je logično raspisati parlamentarne izbore samo godinu dana nakon prethodnih? Pa, nije. Mi još nismo shvatili ni zašto su prošli izbori bili raspisani. Da li je razumno raspisati još jedne vanredne izbore? Bogme, nije ni to. Štaviše, ideja je van svake pameti. Stižemo do poslednjeg, najbitnijeg REBT pitanja: kako je ovo dobro za Aleksandra Vučića? Moguće je da je okuražen istraživanjima javnog mnjenja koje u ogromnoj većini smatra da su čvrsta ruka i autoritarna vladavina najbolje za Srbiju. Zaista, ako se stavimo u kožu Aleksandra Vučića, ovakva slika sveta izgleda sjajno za njega
Kako je moguće da barem osam sudija jednog od nadležnih sudova ima povlašćene kredite u bankama kojima, u procesima protiv njih od strane sluđenih "švajcarskih" klijenata, sudi
U naše živote nadiru deca "društvenih mreža", samozaljubljenog neznanja, skrolovanja umesto čitanja, postfaktualnog (samo)obrazovanja, deca sa planete Nibiru
"Ja moram da govorim istinu", istakao je predsednik vlade, što prevedeno na srpski znači da Tomislav Nikolić laže ili u najmanju ruku da ne mora da govori istinu
U Crnoj Gori dominiraju najprljaviji beogradski mediji. Deo crnogorske javnosti u odnosu između Đukanovića i Vučića vidi Stanka Subotića kao neku vrstu saveznog premijera
Šta danas Srbi misle o Albancima, a šta Albanci misle o Srbima? Koji su drugačiji pogledi na istoriju iz kojih proističu predrasude koje danas imamo? Zbog čega je saradnja imperativ i to ne ona zarad Evrope već zarad nas samih? Koje su sličnosti i razlike između Albanaca u Albaniji, Albanaca na Kosovu i Srba? Bila su to neka od pitanja koja su otvorena na tribini "Tačka susreta", održanoj 21. novembra u Tirani, na kojoj su govorili Milan Aleksić, Erjona Rusi i Nedžmedin Spahiu. Moderirao je Andrej Ivanji
Treba li Crkva od svakoga da prima darove? Zašto (ne) treba i gde je, ako je ima, ona granica posle koje bi bilo dobro reći "hvala, ali ne"? Kakvu poruku Crkva svojom "politikom primanja" šalje? Imaju li velikodostojnici luksuz da ne budu obavešteni? Konačno, šta povezuje Vojislava Šešelja, Bratislava Gašića i Dragana J. Vučićevića, osim bahatosti koju na svakom ćošku ispoljavaju
Kao i imenovanje javnih beležnika i izvršitelja, i ova licenciranja će pratiti, potiho iz pozadine, glasovi o tome da samo partijski kadrovi koji plaćaju nekome nešto mogu dobiti licence. I po predlogu Zakona ti ljudi bi trebalo da znaju sve o meni, mojoj porodici i mojim komšijama
Svi dosadašnji izabrani predstavnici stanara u zgradama zgroziće se nad novim propisima i pod pretnjom drakonskih kazni odustaće od te svoje volonterske aktivnosti. U međuvremenu, priučeni novi profesionalni upravitelji sa "četvorogodišnjom srednjom školom" postaće stvarnost, zahvaljujući nekakvom tečaju i obuci u režiji Privredne komore Srbije
U studiji "Jugoslovenska muzika bez Jugoslavije" autorka pokazuje kako se u svakom nacionalističkom narativu uvek krije neka vrsta zavisti zbog tuđeg užitka
"Iako tvorac samo jedne nevelike zbirke stihova, koja u odnosu na romansijersko i prozno delo ovog pisca – (baš kao i u nekoj njegovoj mikelanđelovskoj opsesiji) – deluje kao David prema Golijatu, malo je onih koji nestanak Miloša Crnjanskog nisu osetili kao odlazak pesnika. Sve čega se takao Andrić, postajalo je bol. Od dodira Crnjanskog, sve se pretvaralo u poeziju"
Dvadeset šest godina staro ubistvo najzad je dobilo sudski rasplet – i bacilo novo svetlo na veze državne bezbednosti i kriminala
Jugoslavija, pa i Srbija, imala je istorijsku šansu da sa Markovićem na čelu bude evropski šampion tranzicije, ali je bitka za nacionalnu prevlast tu šansu prokockala, a tranzicija se otegla kao dvadeset gladnih godina, do dana današnjeg
Pitanje svake žrtve akcenat je postavke predstave Andraša Urbana Ruženje naroda u dva dela u Subotici
Ovaj roman o "tabloidnoj diktaturi" nije ni blizu njegovih velikih dela, ali čak i kad nije u vrhunskoj formi Mario Vargas Ljosa je jedan od najvažnijih pisaca današnjice
Kod nas žene zvanično imaju pravo na godinu dana porodiljskog odsustva, ali niko se ne pita koliko žena nije u mogućnosti da ga iskoristi. Preduzetnike najviše zanima profit, i u tome imaju veliku podršku vlasti. Ne može se računati da će stanovništvo rađati zbog srpstva i Srbije, nego zbog sebe
Carinska unija unutar EU i zajednički nastup prema trećim zemljama su osnovne pretpostavke za funkcionisanje jedinstvenog tržišta
Kako je Srbija prošla u izveštaju Evropske komisije kada je reč o Poglavlju 27, i da li su stvari baš takve kao što tamo piše
Ako vam se čini da imate déjà vu, posmatrajući premijerov odnos prema svom koalicionom partneru i narodnom poslaniku Muameru Zukorliću, niste jedini. Na isti način pojedini evropski političari tretiraju Vučića. Princip je isti – radi šta ti kažem tamo gde je meni bitno, a ja ću te zauzvrat pustiti da u svom dvorištu činiš šta ti je volja, nesputan zakonom i obzirom
Svedok sam dugih godina medijskog posrtanja, propadanja i uspinjanja – više prvog i drugog nego trećeg – ali Vučić može da zamajava učesnike neke međunarodne konferencije, a teško može da zavara nas koji živimo od rada u medijima
"Naprosto, svaki čovjek mora imati osjećaj za knjige, bez njih naš bi prostor bio siromašniji, bilo bi u njemu manje zraka. Objavljivanje knjiga samo zbog opstanka, medijske pozornosti ili inercije, to je bezveze"
Pad Vukovara izazvao je antiklimaks: pobedi se ne raduje niko, a preovlađuju, jad, patnja, besmisao i strah od budućnosti. Plodove pobede neće ubrati niko jer ih nema; ostaje samo gorak ukus mamurluka
Danas imamo paradoks globalizacije TV tržišta – u dve susedne zemlje isti šou po istoj licenci koji insistira na čistom nacionalnom identitetu i populističkom patriotizmu
U Ateljeu 212 videli smo veliku predstavu, po komadu Milene Marković, koji samo takvu i zaslužuje
"Kad sam došao na mesto v.d. direktora Drame, vladala je predrasuda da se zna koja publika ide u Narodno a koja u druga pozorišta. Rekao sam da je to budalaština, i postavio Čudo u Šarganu, Belu kafu i sve ostalo"
