I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
Očigledno je da se o mnogo čemu, bar kad je u pitanju jug Srbije, nije razmišljalo ni ranije, a ni ovog trenutka. Opčinjeni uspehom socijalističkog modela, građani Niša, Leskovca, Vranja nisu na vreme shvatili da su "srpski Mančester" i "Švajcarska na jugu Srbije" samo gole političke floskule, a "zlatno doba" još daleko. Region Južne i Istočne Srbije je šesti najsiromašniji region u Evropi
Partokratija, plutokratija i teokratija su sa zajedničke strane barikade nasuprot demokratskom, građanskom i slobodnom društvu. U toj sprezi sumnjivog kapitala, kupljene političke podrške i zarobljene slobodne misli, građansko društvo je poput Davida koji još nije pronašao praćku
Ako se cela Srbija diže na noge svaki put kad neki manijak na društvenim mrežama objavi nešto protiv dece Aleksandra Vučića – što je na koncu ispravno i ne bi smelo da se dešava bez kazne – čudno je što isti kriterijumi ne važe i za decu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. Incident sa njegovim sinom Milošem nije prvi put da im se na posredan način stavlja do znanja kako nisu dobrodošli u Srbiji
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
Možda nije videla drugi izbor, možda nije umela bolje, tek Angela Merkel je protežirala Aleksandra Vučića kao svog najboljeg đaka iako nije naučio nemački, što joj je obećao. Oproštajna poseta Beogradu nosila je u sebi mnogo simbolike, a malo suštine. Kada se podvuče crta, bilans kancelarke u regionu teško da zaslužuje prelaznu ocenu
O pustinji kao idealnom mestu za balkanske narode zato što zbog vrućine tamo nemaju snage da se sukobljavaju, i što više piju i krkaju svinjetinu manje osećaju da su u Arabiji
Nedavna Krajinska berba bila je jedan od upornih pokušaja da se ožive Rajačke i druge pivnice Negotinske Krajine koje se nalaze na preliminarnoj UNESKO-voj listi Svetske kulturne i prirodne baštine
Vojnik po ugovoru ima u proseku 30–35 godina, završenu srednju školu, službuje u mestu gde živi, stanuje uglavnom kod roditelja (supruginih ili svojih) jer mu primanja ne dozvoljavaju da iznajmi stan. Kupovina stana na kredit za njega je misaona imenica budući da nema stalan posao. Taj vojnik ćuti i trpi, radi šta mu se naloži i moli Boga da ima onaj "turnus" po smenama: 12 sati radi, pa je 24 sata slobodan, onda opet 12 sati na radnom mestu noću, pa 48 sati slobodan. Zašto? Iz prostog razloga što onda ima vremena za dodatni rad – u poljoprivredi, kao nadničar u građevini, pomoćnik u zanatskim radovima...
O palatama slavnih bokeljskih pomoraca i trgovaca koje su kupili tajkuni i rođaci političara, o tome zašto Škaljari nisu poznati po brojnim crkvama i kako je Italijan na vrhu Lovćena zaprosio mladu Cetinjanku
Prema upravo objavljenim rezultatima projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun, troškovi i buduće obaveze američkih ratova posle 11. septembra iznose oko osam biliona dolara. Koliki je bio ceh prethodnih ratova
Neverovatno je kako se Hipnotisana gomila žilavo provlači kroz decenije. Zato je Cane na samo svoj način između pesama govorio o nama sada. Bez prozivki i imena. Svestan je kom glasačkom telu se obraća. Onom koje zna da "najbolje se putuje kad putuješ sam"
Jedan novi album sa novozelandske alternativne scene pokazuju nam kako u današnjem svetu više nije važno gde fizički obitavate – ukoliko stvarate nešto univerzalno važno, to će sigurno istog trenutka naći svoju publiku. Posebno ako trajete već 40 godina, kao The Chills
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Kao da je važno da li je neko bacio flašu benzina na kordon policije pre ili nakon odluke Vlade o probijanju barikada, u oba slučaja se radi o prekršaju
Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?
Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji
"Majke znaju ko su bili njihovi sinovi, ali ako imate jedan sistem nalik kolumbijskom ili meksičkom, u kojem kriminalne grupe imaju dozvolu za ubistva od strane vlasti, to je znak da se to opet može desiti, da smo svi mi ugroženi. Ovaj postupak nije samo nešto što se tiče ove dve majke. Tiče se i svih nas koji smo danas potencijalne buduće žrtve tog sistema"
Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju brojne propuste u protivpožarnoj zaštiti tunela koji prolazi ispod centra grada. Već godinama i putnici i opasni teret prolaze kroz tunel koji nema saglasnost Sektora za vanredne situacije ni za jednu vrstu transporta
Petar je putujući glumac. Svaku ulogu gradi sa strasnom merom. Glumac s apsolutnim sluhom za prostor partnera. To dolazi iz njegove radosti igre. Iz antičkog hedonizma. On se poigrava, čika, nadmeće, a ostavi brisan prostor da se partner pokaže, pokaže i prikaže
Nekome koga će se to ticati neće služiti na čast činjenica da Lane za života nije, a morao je, dobiti i Dobričin prsten i "Pavla Vuisića". Danas Seka Sablić kaže da je možda bio veći i od Čkalje, Gorica Popović naglas razmišlja da je makar bio egal Zoranu Radmiloviću, a Šerbedžija tvrdi da je bio najveći iz njihove generacije
Šarene antilope dolaze na scenu čamcem uz muzičku pratnju, stameni bivoli okićenih rogova šetaju po seoskom trgu, slonovi grunu, divlje mačke vrebaju – sve su to detalji predstava lutkarskog pozorišta Malija
Znamo da nas Dragan J. Vučićević i slični iz okruženja Aleksandra Vučića – ali i on sam – stalno časte neistinama, poluistinama i lažima. U devet godina na vlasti, zatrovali su javno mnenje Srbije toliko da je ono danas gotovo nevidljivo od taloga i smeća nagomilanih laži, uvreda i podmetanja
Kako se stiglo do toga da su od osamnaest uhapšenih za predmete "Jovanjica" 1 i 2, iz pritvora puštena petnaestorica optuženika? Da li će iz ćelije uskoro izaći i Predrag Koluvija, optužen da je vođa ove organizovane kriminalne grupe? U čemu je tajna Miloša Tofilovića uhapšenog za šverc marihuane iz Jovanjice i puštenog iz pritvora da bi svega nekoliko meseci kasnije opet pao – ovog puta zbog heroina – a od 12. avgusta ponovo se brani sa slobode? Ima li i kakvu vezu sa čitavim slučajem "Jovanjica" Mirko Škero, načelnik beogradskog centra BIA
Srbija je prošarana nesrećnim ljudskim jedinkama koje više ne razabiru nedavnu prošlost od sadašnje oktroisane slike o njoj, a sadašnjost, pak, tumače kao svetlu suprotnost toj istoj nedavnoj prošlosti – onoj prošlosti kakva nikada nije postojala
Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni
Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin
