Nobelova nagrada za mir Evropskoj uniji

Norveški rijaliti šou

Vest o nagradi je izazvala oduševljenje u Briselu i vodećim centrima EU, poput Berlina i Pariza, gde su se pominjali "prelepa i izuzetna odluka", "velika čast", "obaveza da se nastavi rad ka jedinstvenijoj, pravednijoj, snažnijoj Evropi, koja je nosilac mira". Stiče se ipak utisak da su negativni komentari brojniji i raznovrsniji od čestitki, a u kritikama su udruženi i levičari i desničari, i evroskeptici unutar Unije i mnogi koji na prijem čekaju pred vratima

Intervju – Serđo Bertoluči, direktor istraživanja CERN-a

Kako smo uhvatili Higsa

"Naravno da ni mi nismo naivni. Kada su ljudi iz Gran Saso laboratorije prvi put došli u CERN i rekli nam: ’Mi imamo takvu stvar’, mi smo odgovorili: ’Slušajte, to nije baš bilo koja stvar’", kaže Serđo Bertoluči, drugi čovek CERN-a, u razgovoru nakon najvećeg dostignuća ove institucije – otkrića Higsovog bozona – u kome otkriva ne samo tajne o toku ovog uspelog eksperimenta, već baca svetlost i na potencijalno najveći neuspeh CERN-a sa neutrinima navodno bržim od svetlosti. "Ne, lično nikad nisam verovao da je Ajnštajn pogrešio", kaže objašnjavajući kako je tada pred svim svetskim medijima otvoreno objasnio da je došlo do greške

»Božja čestica«

Završni kamičak kosmičkog mozaika

Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena

Dobitnica Nobelove nagrade za mir Tavakul Karman

Majka revolucije

Polemika – Ginter Gras, ili zašto Nemac (ne) sme da kritikuje Izrael

Šta mora da se kaže

Nobelovac Ginter Gras je političkim pamfletom "Šta mora da se kaže", koji je sam nazvao pesmom u prozi, pokrenuo polemiku koja je prešla granice Nemačke i Evrope. Da li jedan Nemac, koji je pride, doduše maloletan, bio i član SS-jedinica, ima moralno pravo da jevrejsku državu optužuje da "ugrožava svetski mir" i da želi da "izbriše iranski narod"? Da li ga to čini antisemitom i da li je sve to zaista čin savesti, ili marketinški potez a la Peter Handke iz njegovih najboljih dana

Intervju – Dejan Stojković, Državni univerzitet Njujorka u Bafalu, SAD

Lovac na crne rupe

Kako živi jedan američki naučnik koji se na samom frontu savremene nauke bavi ni manje više nego poreklom univerzuma, njegovim dimenzijama i pitanjem – da li nas greškom može progutati crna rupa? I kakve to veze ima sa Srbijom?

Pola veka od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću

I dalje jedini

U četvrtak 26. oktobra 1961. godine, Švedska kraljevska akademija donela je odluku da se za tu godinu Nobelova nagrada za književnost dodeli Ivi Andriću. Nagradu je u Stokholmu uručio švedski kralj Gustav VI, u nedelju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela

Internet prevare

Ajkula se upecala

Kopiranje sajta u svetu hakera i policije koja se bori protiv visokotehnološkog kriminala dobro je poznata prevara

Lisica i ždral

Prejaka reč

Da mi je znati stoji li i sada u bečkerečkoj policiji ili u sudu Žikin iskreni i sažeti iskaz: "Ja ga nisam ubio, a ko jeste – fala mu"

Ličnosti iz sveta 2010.

U senci Vikiliksa

Ličnosti koje su po izboru "Vremena" obeležile 2010. godinu: Džulijan Asanž, Lju Sjaobo, Dilma Rusef, Lari King i Rafael Nadal

Zoom

A od Palme tri hiljade evra – Kako prvi čovek Jagodine povećava natalitet, Dinkić zaposlenost a DS broj kritika na sopstveni račun

Sudeći po prvim reakcijama, za Demokratsku stranku bi bilo bolje da se teme "Srbija 2020" nisu ni dohvatili, jer nema tog pripravnika za analitičara srpske političke i ekonomske scene koji se nije gotovo izbljuvao na ovaj dokument, načertanije boljeg života na kome DS temelji veru da će još dugo biti vladajuća partija u Srbiji

Oslo

Ko bojkotuje Nobelovu nagradu za mir