Na sajtu fakulteta gde je Nebojša Stefanović doktorirao našao sam oglas za izradu seminarskih i diplomskih radova. Cena je oko evro po stranici, a za diplomski je potrebno deset dana. Ako je baš frka, može i brže, ali ćete malko više da platite
Nejasno je da li gradonačelnik stvarno misli da su najsiromašnija deca nerealna, da ne postoje ili da su njihove potrebe nerealne pa im pomoć i ne treba. Svejedno. Da su nadležni iz Privremene uprave pre svoje odluke i sami svratili do Svratišta, možda bi se uverili u realnost u kojoj neki mali Beograđani žive
Nezadovoljni brzinom ili kvalitetom usluge, pacijenti ponekad odluče da, bukvalno, uzmu stvari u svoje ruke. Do sada su posledice isterivanja "pravde" bili uglavnom slomljeni nosevi i izbijeni zubi zdravstvenih radnika. U nedelju je jedan od njih – ubijen
Pojavio se vođa i rekao bih da je većini laknulo. Vučić je svestan kakvu je ulogu prihvatio i čini mi se da mu to nimalo ne smeta. Dolazi do suštinskog zaokreta od parlamentarnog ka predsedničkom modelu upravljanja državom, a ne mislim na Tomislava Nikolića
Gavrilo Princip i ostali pripadnici Mlade Bosne su bili grupica velikosrpskih nacionalista, krvožednih i primitivnih, koji su uz pomoć zločinačke klike iz Srbije smakli prestolonaslednika najnaprednije i najmultikulturalnije ondašnje države i njegovu trudnu ženu, a taj se prestolonaslednik baš u to vreme spremao da tu zemlju na skali napretka i multikulture podigne još više. Svi antijugoslovenski projekti, i za vreme Kraljevine i za vreme SFRJ, pa i danas, nastavljaju se, na ovaj ili onaj način, na austrougarsku propagandu čija je ovo osnova, a čiji je rezervni položaj potenciranje Crne ruke i Apisa kao stvarnih organizatora Sarajevskog atentata, dok su mladobosanci, uprkos idealizmu, bili tek Apisove marionete
Ekipa "Vremena" razgovarala je sa Safom i Musom, dvojicom stranaca koji u Srbiji imaju supsidijarnu zaštitu
"Da li je neki investitor, koji je iz EU došao u Srbiju u poslednjih 14 godina, došao zato što smo mi članica EU? Nije, jer niti smo, niti ćemo biti članica. Oni su došli zato što prave profit. To je jedino važno, i niko neće otići sve dok ovde budu pravili profit"
"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"
"Posle iskustva sa snimanja filma Marble Ass, Želimir Žilnik je za mene bio jedno od najvećih čuda koje sam imao prilike da vidim, večita inspiracija, obrazac da umetnik mora da bude spreman na sve, da nema stvari u životu koju ne može da izdrži. To je smisao i suština umetnosti. Davanjem takvog primera on kao čovek i kao umetnik ima validnost. Bez toga, sve je sviranje kurcu. Mislim tu i na sebe, istrajao sam trideset godina"
Razumem strah oko pasivizacije, eventualne, biračkog tela uljuljkanog u projekciju sigurne i ubedljive pobede Srpske napredne stranke. Nju su sami proizveli i na njoj su stekli popularnost. Nemojte se plašiti da se narod umorio od vas. Narod samo ne zna od čega se umorio
Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"
Vojvođanska književnost kao "nacionalna" ne postoji niti će postojati jer nema vojvođanske etničke nacije, a pogotovo ne vojvođanskog jezika, tako da nema sumnje da se u Vojvodini stvara srpska, mađarska, slovačka etc. književnost, ali istovremeno i sasvim nedvosmisleno postoji i izvestan "značenjski višak", izvesna jaka – istorijski i kulturološki uslovljena – specifičnost koja čini suvislom i opravdanom priču o vojvođanskoj književnoj sceni kao o fenomenu za sebe. Fenomenu koji, dakako, živi prožet sa drugima kojima ravnopravno pripada, a ne u izolaciji od bilo koga ili čega, sa bilo koje obale bilo koje reke. Ne bi ni valjalo da je drugačije
Sve više poslova i odluka je u sve manjem broju ruku i to, dugoročno, neće na dobro da izađe. Ni rekonstruisana vlada nije stekla neki autoritet. Ministri su u velikoj senci Aleksandra Vučića, mada se Ivica Dačić žilavo bori za poziciju i kad se, fudbalski rečeno, dočepa lopte, dugo je drži u nogama
„Na praksi sam imala svoj deo posla za koji sam samo ja bila zadužena što je ogromna stvar za samopouzdanje i za budućeg stručnjaka koji će kasnije imati samostalne projekte. Upoznala sam svoju struku na jedan nov način i stekla brojne kontakte. Osećala sam se kao deo tog sveta i spremno da danas-sutra to radim", objašnjava svoje iskustvo na BG praksi Dragana Okanović, diplomac Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Dragana je samo jedan od 268 studenata koji su ove godine prošli kroz program i deli njihovo mišljenje da je iskustvo stečeno na ovaj način nemerljivo sa znanjem koje stiču na fakultetima
Suviše indicija upućuje na zaključak da je Matijević, trenutno najuspešniji mesar, pa i samostalni industrijalac Srbije, uhapšen u sklopu ciljane političke ofanzive vladajuće koalicije u državi, a dalja istraga i medijska prezentacija ovog slučaja možda će ponuditi i odgovor na pitanje – ko je zapravo bio krajnja meta ove policijske akcije, a ko se tu našao kao "kolateralna" žrtva, koja se nije mogla mimoići, na putu ostvarivanja nekog političkog interesa? I da li je taj politički interes bio pretežno "dnevne naravi" ili, kao i neki drugi slučajevi, ima i "demonstracionu svrhu" na duži rok
Prošle nedelje, NASA je potvrdila ono što je dugo najavljivano – da je Vojadžer 1 zaista napustio Sunčevo kraljevstvo
Izbor Vanje Udovičića za ministra omladine i sporta bilo je iznenađenje, jer je reč o aktivnom vrhunskom sportisti kome se gaće nisu još osušile od poslednjeg svetskog prvenstva, ali to ne znači da on nema sposobnost da u administrativnoj areni poentira kao što je radio u bazenu. U raspravi u parlamentu mu je poručeno da ulazi u bazen sa krokodilima vezanih ruku, pa ćemo videti kako će mladi ministar da pliva u takvim okolnostima. Pored toga što je simbol Srbiji važnog sporta – vaterpola – i sporadična zvezda tabloida, Udovičić bi trebalo da pokaže da zna da organizuje rad dela Vlade i da donese neke važne odluke koje će reformisati sistem sporta. U daljem tekstu je predstavljeno pet celina za koje verujemo da su najvažnije kada je reč o ovom ministarstvu
Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić "iz mrtvih diže". Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića
Jelena Todorović, O ogledalima, ružama i ništavilu, CLIO, Beograd 2012.
Bratislav Gašić, potpredsednik SNS, na pitanje da li će on biti jedan od novih ministara u rekonstruisanoj vladi (B92)
