Defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima
Koliko često merite krvni pritisak? Da li ste od onih koji to rade na svakih sat vremena, ili samo kad odete na sistematski pregled? Ukoliko ne osećate nikakve tegobe (i uspevate da živite zdravo), stalno merenje krvnog pritiska vam nije potrebno, međutim, ukoliko osećate mučninu, zujanje u ušima, imate glavobolju ili ostajete kratkog daha, trebalo bi da se zamislite
Zar krupije da bude osoba koja niti zna srpski niti je ikada bila u takvoj ustanovi? Da zaposlimo možda azilante u Državnoj lutriji, gde?!
Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, na pitanje novinara da li će ići u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom ("Blic")
Ljudi se tamo useru od straha, ali zavisi valjda i kako je ko vaspitavan. Ja nikada nisam bio plašljiv ni gadljiv, možda smešno zvuči, ali gledao sam kao mali kada se kolju svinje, pa sam mogao i da skupljam ljude bez pola glave. Nisam imao ružne snove, ali jesam nesanice, pet-šest godina. Ustane keva u šest ujutru i pita me: "Što si ti tako rano ustao?", a ja nisam ni spavao
"Dobro poznajem neke vaše kardiohirurge i smatram da je potrebno izvršiti četri transplantacije, pa da se vaša ekipa lekara obuči. Za dobrog kardiohirurga to je praktično rutinska operacija", rekao je prof. Kalangos,podsećajući na mogućnost edukacije srpskih lekara u švajcarskoj zdravstvenoj ustanovi
"Srbija protiv raka"; VREME 1086
Uvek je lekovito paraargumentima Moralne Panike suprotstaviti suvoparnu prozu stvarnosti
Ako izuzmemo par primera, političari i stranke na Tviteru i Fejsbuku nisu se mnogo proslavili. Oni imaju daleko manje "sledbenika" i "prijatelja" na ovim mrežama nego što te stranke imaju članova, pa čak često i manje od prosečnih korisnika koji nisu javne ličnosti
"Politika infantilizacije = infantilizacija politike"; VREME 1087
Nije, nažalost, Hrvatska jedina u kojoj je delu političke tzv. elite draži zločinac nego antifašista i partizan bez kojega, na kraju krajeva, ne bi ni postojala u današnjem obliku. Ima toga, nažalost, i u Srbiji (pa i Sloveniji) koja donosi ko-zna-koji već po redu zakon o rehabilitaciji
Mnoga pitanja u slučaju Veselina Vese Vukotića ostaju bez odgovora, a najvažnije od svih je pitanje hoće li srpska država uskoro otkriti da se prihvatanje usluga od ljudi kao što je Vukotić često završava plaćanjem cene koja je veća od ostvarene koristi. U međuvremenu, stiče se utisak da čak i u novoj Srbiji čovek sa dobro odabranim prijateljima i neprijateljima može izvršiti ubistvo i izvući se bez kazne. U nekim slučajevima i po nekoliko puta
U izdanju Kulturnog centra Novog Sada upravo je iz štampe izašla nova knjiga Teofila Pančića Stanica fantomskih vozova, u kojoj su sabrani njegovi "najličniji" tekstovi. Predgovor za ovu knjigu, koji ovom prilikom prenosimo, napisao je Vladimir Pištalo
"Ko je sve ratovao u Srbiji"; VREME 1087
U danima pre protestnog zbora, na prvi pogled nije delovalo da se među stanovnicima Koviljače uvuklo toliko straha kao u rečima predstavnika organizatora protesta. Sticao se utisak da je atmosfera bila mnogo teža i napetija među azilantima. Dok bi neko ko govori engleski prevodio, kao bujica se izlivao strah, najčešće na arapskom i dariju, jeziku koji se govori u Avganistanu: "Šta piše na ovom papiru, hoće li da demonstriraju protiv nas?" "Hoće li sve da nas deportuju"
"O istini i laži"; VREME 1087
"Humor nas je održao, njemu hvala. Pozitivan stav, kao omot albuma Uf! – glam rock slon i njegov opominjući pogled pun optimizma"
"Treba biti strpljiv, pa čekati i izlaziti iz krize, što će potrajati sigurno još deset godina i više. Kriza nije nastala 2008. godine. Kriza se rađala najmanje 30 godina i radi se o velikim pomeranjima između udela rada i udela kapitala u društvenom proizvodu, i to u korist kapitala. To je stvorilo veliku razliku između potražnje i ponude. Pogotovo kada se ponuda preselila u Kinu"
Optuživati kreatore "kulturne politike" u ovoj zemlji zbog toga što je jedna od dve ključne književne institucije, Beogradski sajam knjiga, došla u najozbiljniju krizu u svojoj istoriji – bilo bi i glupo i nepravedno. Ne zbog toga što – kada bi mogli – ne bi upropastili sve što se upropastiti može. Nego zato što nemaju tu moć. Ali, da se predstavnici samozvane elite "kulturne nadgradnje" u propast "ekonomske baze" sjajno uklapaju, uspevajući da iz gotovo katastrofalne situacije izvuku maksimum bedne koristi za sebe – više je nego izvesno
