Slobodni internet – Još nije gotovo

Sloboda ili pare!

U sredu 18. januara protestu zbog najavljenih "protivpiratskih" zakona pridružilo se oko 13 miliona ljudi. Prikupljeno je oko 10 miliona potpisa na peticiju koja poručuje američkim zakonodavcima: "Okončajte pirateriju, ne slobodu", i poslato tri miliona mejlova podrške borbi protiv ovih zakona. U protestu je učestvovalo oko 115.000 sajtova, među kojima i Wikipedia, koja je zatamnela sve svoje strane na engleskom jeziku dajući sličicu onoga što bi se dogodilo kada bi zakon o sprečavanju piraterije stvarno bio izglasan

Vojska

Šutanovac brani generala Dikovića od FHP

Hag

Radikalna terapija

Nadam se da ću dočekati zgradu Filharmonije

"Prihvatam ulogu Foresta Gampa srpske kulture";
Vreme 1097

Pušku je obesio neko drugi

"Tugovanka – što ih Bole ne pobi"; Vreme 1098

Vreme Beograda – Neprofitni stanovi

Kad, ako ne sad

"Ključeve smo dobili 16. januara, selidba je u toku. Iskreno, još uvek sam ‘među javom i med’ snom’, ne verujem da sa svojih 48 godina najzad rešavam svoje stambeno pitanje", kaže Manuela Maleš, stanarka zgrade u Vojvođanskoj ulici

Nuspojave

Slučaj proletera Boleta

Zapanjujuće je kako je tekst Andreja Nikolaidisa ostao temeljito nepročitan i od "branilaca" i od "protivnika", odvukavši raspravu na pogrešnu stranu

Hrvatska – Referendumsko "da" za priključenje Evropskoj uniji

Veselje bez euforije

Mala izlaznost zabrinjava, jer sugeriše da je društvo u depresiji, a u takvom stanju ljudi ne preduzimaju ništa, kaže profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski. I drugi analitičari se bave referendumskom matematikom izvlačeći iz istih brojki različite zaključke

Visoka temperatura u regionu

Ko se boji Srba još

Ovolika spremnost suseda da se bave jedni drugima pokazuje da nijedna od tri države koje su ovde u pitanju – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina – nisu spremne ni dovoljno snažne da se bave same sobom i sopstvenim problemima, kojih imaju i preko glave. Valjda zato te glave i okreću od sebe i međusobno upiru prstom tvrdeći da je koren problema u onom drugom. Ili u Anđelini Džoli

Pravosuđe, ratni zločini i politika

Paradigma Dobrovoljačke ulice

Odluka o obustavljanju istrage o napadu na kolonu JNA u Sarajevu 1992. sigurno će po ko zna koji put otvoriti ista pitanja i frustracije kojima je bosanskohercegovačko društvo bremenito već decenijama, kao što je pitanje ko poseduje pravu istinu, i kako u okolnostima, kad svi smatraju da je istina jedna i isključivo njihova, ostvariti dijalog. A to onda znači i pitanje može li BiH opstati kao celovita, može li ovo društvo postati zrelo, a ne nalaziti se u stanju stalnog povišenog pritiska i emocija

Prosveta

Kakva je budućnost verske nastave

Nacionalni prosvetni savet bi za nekoliko nedelja trebalo da raspravlja o inicijativi svoje komisije da se veronauka izbaci iz nastavnog plana, za početak u srednjim stručnim školama. Iako je veliko pitanje koliko će pomenuta inicijativa imati odjeka i(li) uspeha, ona ponovo otvara raspravu o tome kakav je status i značaj verske nastave u Srbiji deceniju nakon njenog uvođenja

Afere

Zašto je smenjen upravnik Narodne biblioteke

Kako je, ironijom sudbine, najveću cenu platio član Foruma pisaca koji je imao ozbiljne primedbe na Nikolaidisov tekst, zamerajući mu što brani režim Mila Đukanovića kao antiratni, prozapadni i manjinski, budući da ga Ugričić vidi kao nacionalistički, pseudoevropski i ratni

Dokumenti – Vuk Jeremić na petoj ambasadorskoj konferenciji u Beogradu, 16. januara 2012.

Stanje stvari i pogled napred

Pod izuzetno teškim okolnostima – vodili smo principijelnu i konzistentnu spoljnu politiku

Zoom

Kad je Ivica prizvao maricu – Kandidat SPS-a za premijera dobro zna da pokazivanje preke strogosti doprinosi izbornom uspehu, čega smo se nagledali devedesetih

Kako sada stvari stoje – pet meseci pre izbora, a dva meseca pre početka izborne kampanje – Srbija će dobiti još jednu koalicionu vladu, verovatno manje efikasnu a skuplju od ove. Nije pitanje ko će koga, nego ko će s kim?

Genealogija

Predak naš najstariji

Imamo li zaista svi jednog zajedničkog pretka? Matematički model pokazuje da, nimalo ne dovodeći u sumnju evolutivne procese, svi manje-više potičemo od istih predaka. Odnosno, da smo potekli od ljudi koji su živeli u vreme kada je nastala poljoprivreda. To naravno, ne znači da su ljudi tada nastali, bilo je odavno i drugih Homo sapiensa, ali se naslednici njihovih savremenika nisu razmnožili i raširili svetom u neprekinutom nizu

 

Kenozoik

Vreme nauke

Trideset četiri

TV manijak

Šopingholičarke

Roman

Nigde, niotkuda

David Albahari: Kontrolni punkt
Stubovi kulture, Beograd 2011.

Biografije – Aleksandar Novačić, Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela (Dobar naslov, Beograd 2011)

Pijani anđeli, naročito

Imamo dva Jerofejeva u savremenoj ruskoj literaturi. Rečima Vadima Tihonova, "jedan je odličan pisac, a drugi je genije". Odličan pisac u ovom slučaju je Viktor. Genije je Venedikt, Venička, ovaj trpni predmet Novačićevog biografskog poduhvata

O Andriću – Tihomir Brajović, Fikcija i moć (Arhipelag, Beograd, 2011)

Prazno mesto moći

Ono što je Andrić razumeo kada je istorija u pitanju, naime da nije reč o dovršenoj, prošloj stvarnosti koje je uvek identična sebi, već o strukturi od koje mi, našim tumačenjima, pravimo to što jeste, Brajović je uradio sa samim Andrićem, spasavajući ga fosilizovanja na panteonu jednoga jezika

Slike sveta

Geografija kinematografije

Da li umetnost može da menja svet, niko ne može sa sigurnošću da kaže, ali je sigurno da mnogima umetnost, a naročito film, stvara sliku o nekom delu sveta i da je ta slika jača što je film sugestivniji

Plesačice

Lisica i ždral

Most bez povratka

U nemogućnosti da drukčije popravim utisak (premda je njen utisak možda baš i tačan!) na ovaj se način izvinjavam stoperki kojoj dakako ne znam ni ime ni adresu

Razbacivanje u siromaštvu

"Na spisku zaslužnih"; Vreme 1097

Tortura i ponižavanje u ratu protiv terora

Gde i kamen progovori

"Radili su nam ono što se ne radi ni životinjama", pričao je jedan od zatvorenika u Avganistanu. "Polivali su nas ledenom vodom zimi, a vrelom leti. Huškali su pse na nas. Uperili bi nam pištolj ili pušku u glavu i pretili da će pucati. Stavljali su nam u piće neki lek od kog nismo mogli da spavamo i onda nas propitivali." Pored pomenutih metoda, navođeni su još i obnaživanje zatvorenika pred ženama vojnicima, fizičko maltretiranje, izlaganje preteranoj buci, uskraćivanje sna, premlaćivanje gumenim crevom, drvenim i metalnim palicama, elektrošokovi u svim delovima tela, naročito genitalijama, uvrtanje i vučenje penisa i testisa

Mere tehničke vlade u Italiji

Povećanje poreza i liberalizacija privrede

Najava štrajkova, razjedinjene partije i neizvesne mere vlade Marija Montija