Vreme odluke 2013.
Vučićev Rubikon
Najveći teret koji ova vlada nosi od svog osnivanja jeste utisak da je samo privremena. Stalno pozicioniranje i odmeravanje mišića koalicionih partnera unutar trijumvirata, kao i medijsko, ali i stranačko prizivanje izbora ovu godinu su pretvorili u odlučujuću. Prvenstveno za Aleksandra Vučića
Pozorište – Galeb
Sedam sati, pa šta?
Tomi Janežič je u Srpskom narodnom pozorištu sastavljao i rastavljao Čehovljev komad stvorivši modernu i inventivnu, a opet i "klasičnu" predstavu, onu koja nam se obraća na srcu i umu uzbudljiv način
Intervju – Ivana Cici Dimić, upravnica pozorišta »Atelje 212«
Talenat ne zavisi od vremena
"Da će nam biti lako, neće, ali potrudićemo se. To uvek možemo, a ništa nam drugo i ne preostaje"
Televizija u nacističkoj Nemačkoj
Pod znakom svastike
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
Likovna umetnost
Profesorska izložba
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Privredni događaji koji su obeležili 2012. godinu
Preteška godina
Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu
Koncert – Prljavo kazalište u Beogradu
P(j)esme ljubavne
Pouzdano nauljen zanat i (makar virtuelna, antidatirana) nostalgija jači su od mržnje malih razlika; lakše je podneti čak i prigovor da je današnja srpska omladina anacionalna i beslovesna nego svedočiti bilo kom ekstremizmu
TV Manijak – Televizijski događaji koji su obeležili 2012.
Buka, bes i razonoda
Ovdašnja publika dobija upravo ono što želi. TV program koji omamljuje i obećava. TV program pakosne sirotinje kojoj vlast daje ono što ona želi da vidi – virtuelnu pravdu, velike i teške reči, megafon za psovke i mračan kutak za anonimne odašiljače mržnje. Tu nema čvrste programske šeme, nema kritičnog tona, nema pogleda ni glasova izvan sistema – TV program je burleskna mešavina seksa, skandala, političke estrade i crne hronike – u najavi
Srbija 2012.
Deset događaja
Deset događaja 2012.
Sumnjivo lice novog režima
Love, a ulovljeni u godini izborne deobe plena, borbe protiv korupcije i satanizacije bivšeg režima, nalaženja trajnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju nastavka neprekinutih i beskrajnih evropskih integracija
Duh vremena
Zašto žene gledaju porniće
Odnos porno-industrije prema ženskoj publici promenio se tek kad je feminizam prihvatio pornografiju
Matija Bećković – Kad budem još mlađi (Srpska književna zadruga 2012)
Oj, mladosti
Provincijalnost nije nešto što bi pesniku stajalo na putu ako ima talenta, ako je dobar, a Bećković je u svome daru i pesničkoj praksi ne dobar nego izuzetan, kao što je uvek i bio. Za razliku od najvećeg broja onih koji slažu stihove danas, Bećković je istinski pesnik. I u ovim društveno-ideološkim obračunima to je nešto što zaboravljaju (vraga zaboravljaju – ne mare!, nisu nikad ni marili), obe strane što se tuku na ovdašnjoj javnoj sceni
Esej
Zapis jednog zavisnika
Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu
Knjige – Drame Milene Marković
Dar i svest, poezija i drama
Komadima Milene Marković je u košuljici konvencionalnog dramskog teksta tesno i sve tešnje, i zato se šire, i to u pravcu – poezije
Vreme Beograda – Briga o starima
Gerontodomaćice – jedino društvo i podrška
Usluge službe "Pomoć u kući", za koju grad Beograd godišnje izdvaja više od 330 miliona dinara, danas koristi više od 2000 starijih Beograđana. Od januara, taj broj će biti veći, a kvalitet usluge još bolji
Intervju – Deni Linč, engleska nevladina organizacija »Kick it out«
I Engleska je nekad bila »loš momak«
"Radim sa igračima koji su bili na meti majmunskog skandiranja, bacane su banane na njih, što mislim da je užasno. Time praktično kažete ‘ti nisi ljudsko biće, ti si gorila, majmun’. Mislim da moramo da prepoznamo i shvatimo šta se događa na drugoj strani, na strani koja je izložena nasilju"
Tribina – »Rasizam u Srbiji – Između odbijanja i posledica«
Jednodušan zaključak uz izdvojeno mišljenje
Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine
Medicina
Dijagnoza – smrt
Čoveka je danas mnogo lakše proglasiti mrtvim nego bilo kad ranije u istoriji
Obredi
Kuda posle smrti
Pogrebni biznis budućnosti definitivno je usmeren ka "zelenim sahranama" i iznalaženju mesta za nova groblja
Nauka smrti
Nadgrobna civilizacija
Zarazne bolesti bi bojile ovu surovu stvarnost bolom. Većina od 110 milijardi besmrtnih ljudi bila bi zaražena gotovo svim mikroorganizmima koji su ikada napadali čoveka
Vreme nauke
Četrdeset pet
Intervju – Goran Bregović
Cigani, juriš!
"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."
Zoom
Sve po spisku
Eksplicitna pretnja svim ljudima koje zadesi zla kob da se nađu na nekom spisku jeste da će to dovesti do teških batina, teške robije, ili još nečeg goreg, a put ka tome je kraći od rastojanja između mozga i šake
Feliks Baumgartner, svemirski skakač
Dan kad planeta nije disala
Četiri minuta i 19 sekundi po iskakanju iz kapsule, otvorio je prvi od četiri padobrana, što je značilo da je svaka opasnost prošla i da je misija uspešno okončana. U 20.16 časova Feliks Baumgartner dočekao se na noge. U tom trenutku čitava planeta odahnula je sa olakšanjem, a Baumgartner je ušao u istoriju
Ginter Gras, rušenje tabua
Ko ugrožava svetski mir
Političkim pamfletom "Šta mora da se kaže", koji je sam nazvao pesmom u prozi, nobelovac Ginter Gras pokrenuo je žučnu međunarodnu polemiku: da li jedan Nemac ima moralno pravo da jevrejsku državu optužuje da "ugrožava svetski mir"? Gras je to pravo sebi uzeo i srušio tabu